Живи језици: часопис за стране језике и књижевности

ПРИКАЗ РЕЧНИКА И ГЛОСАРА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА СТРУКЕ ЗА СТУДЕНТЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ

2024-08-29T15:06:46+02:00

Савладавање стручне терминологије је један од основних циљева наставе страног језика струке, па је и проналажење и употреба одговарајућих речника као референтне литературе у извођењу наставе непроцењива. Циљ овог рада је да прикаже постојеће једнојезичне и двојезичне речнике и глосаре из области специјалне едукације и рехабилитације и укаже на њихове предности и мане, у складу са потребама студената прве године Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду. Поред тога, рад јасно указује на потребу креирања модерног, адекватног и приступачног речника из ове области, који би задовољио потребе циљне групе студената и који би се користио као помоћно наставно средство у оквиру извођења наставе енглеског језика струке.

ИНИЦИЈАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА СТРАНИХ ЈЕЗИКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ: МИШЉЕЊА ПРОФЕСОРА МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ СТРАНОГ ЈЕЗИКА

2024-08-21T16:10:22+02:00

Према важећим законским регулативама Републике Србије наставници запослени у основним и средњим школама морају имати одговарајући степен академског образовања. Стога, сматрамо да су мишљења универзитетских наставника који образују будући наставни кадар од изузетног значаја за квалитет наставе. Општи циљ рада јесте стицање увида у важност и организацију иницијалног образовања наставника страног језика из перспективе универзитетских професора ангажованих у настави методичких предмета на универзитетима у Републици Србији. Путем онлајн анонимног упитника истражујемо која су мишљења професора о актуелним тенденцијама у иницијалном образовању наставника страних језика и могућностима за стицање неопходних наставничких компетенција. У фокусу рада су искључиво наставници страних језика који се уче у основним и средњим школама у Републици Србији, односно енглеског, немачког, руског, француског, шпанског и италијанског језика. На основу резултата анкете анализирамо постојећу организацију универзитетских курсева методичке оријентације, као и евентуалну неопходност за њиховим усклађивањем са савременим језичким образовним политикама и планирањем

ПОДУЧАВАЊЕ КУЛТУРЕ И ИKK У НАСТАВИ ЕНГЛЕСКОГ ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ У КОНТЕКСТУ УГОСТИТЕЉСТВА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ СТУДЕНАТА

2024-10-08T12:49:50+02:00

Рад има за циљ да испита ставове студената угоститељства о значају елемената културе и интеркултурне комуникативне компетенције (IKK). Такође испитује потребу за укључивањем културних елемената у наставу Енглеског језика за посебне намене (ЕСП) и процењује интеркултурну осетљивост студената одсека Висока хотелијерска школа у Београду. IKK је кључна за ефикасну пословну комуникацију у сектору угоститељства. Стога ово истраживање тежи унапређењу наставног плана и програма Енглеског језика за посебне намене узимајући у обзир ставове и потребе студената у вези са IKK у пословном окружењу. Резултати анкете показују да су студенти заинтересовани за увођење елемената културе у ЕСП наставу и препознају важност интеркултурних аспеката. Такође, показују склоност студената ка етнорелативистичком погледу на друге културе. Унапређење курикулума аспектима интеркултурне компетенције може утицати на подробнију припрему студената за изазове са којима ће се суочавати у свом будућем занимању.

ПРЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ГЛУВИХ ЖЕНА У ИСТОРИЈСКИМ МОНОГРАФИЈАМА ЧУЈУЋИХ АУТОРА

2024-07-03T06:28:56+02:00

Овај рад истражује историјску заступљеност глувих жена у општим и специјализованим историјским текстовима. Упркос њиховом значајном доприносу, глуве жене се често занемарују, што доводи до перцепције њиховог идентитета првенствено као глувих појединаца, а не као жена. Ова двострука маргинализација и унутар заједнице глувих и ширег друштва наглашава системска питања у историјској науци. Главни радови аутора као што су Сацхс, Лане и Баинтон, иако су кључни у документовању културе глувих, често занемарују јединствена искуства и достигнућа глувих жена. Кључне прекретнице, попут избора Гертруде Галовеј за прву жену председницу Националне асоцијације глувих у САД и оснивање удружења Deaf Women United Inc. (DWU), су минимално истражене, одражавајући шире друштвене родне предрасуде. Овај рад наглашава критичну потребу за инклузивним историјским наративима који у потпуности интегришу искуства глувих жена. Документовањем и признавањем њихових јединствених изазова и доприноса, можемо подстаћи свеобухватније и правичније разумевање историје, оснажујући глуве жене потврђивањем њиховог идентитета и достигнућа.

Кључне речи: глуве жене, историјска репрезентација, маргинализација, студије глувих, родна пристрасност.

МОДАЛНОСТ У ВАЗДУХОПЛОВНОЈ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈИ ПУТЕМ РАДИОТЕЛЕФОНИЈЕ

2024-07-03T17:32:38+02:00

Комуникација путем радиотелефоније (РТФ) између пилота и контролора летења одвија се употребом посебног варијетета енглеског језика, који се састоји из две компоненте, прописане фразеологије, као доминантног средства комуникације, и „обичног“ језика. У циљу постизања јасне и недвосмислене размене информација, захтеви који се односе на употребу овог језика своде се суштински на максимално могуће поједностављење граматичких структура и лексике. У том смислу, прописану фразеологију карактерише изражена лимитираност граматичких структура, па је тако и модална компонента значајно редукована. Присуство модалности у нешто већој мери евидентира се у комуникацији путем радиотелефоније у неуобичајеним и у ванредним ситуацијама, за које не постоји прописана фразеологија, услед чега учесници у комуникацији морају да прибегну „обичном“ језику. Доминантна модална компонента у комуникацији путем прописане фразеологије је модалност догађаја, док се у комуникацији која подразумева употребу „обичног“ језика могу, поред деонтичке и динамичке модалности, наћи и примери епистемичке модалности.

ГОВОРНИ ЧИН СУГЕСТИЈЕ У ОНЛАЈН РЕЦЕПТИМА У СРПСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ У ОКВИРУ ТЕОРИЈЕ РЕЛЕВАНЦИЈЕ

2024-10-13T16:45:45+02:00

Циљ овог истраживања био је утврдити лексичке и граматичке карактеристике говорних чинова сугестија у онлајн рецептима на српском и америчком енглеском језику у оквиру теорије релеванције (Спербер и Вилсонова 1995). Сугестије су анализиране у складу са когнитивним и комуникацијским принципима и могућим импликатурама. Анализа је заснована на петнаест примера сугестија у српском и четрнаест у америчком енглеском. Ови примери су затим упоређени како би се утврдило да ли постоје конкретне разлике по питању говорног чина сугестија. Резултати показују да свака сугестија има своје јединствене импликатуре и комуникацијске ефекте у зависности од форме у којој је сугестија дата, као и од текста који следи. Што се тиче два језика, у овом истраживању нема значајних разлика сем неколико карактеристика које се јављају у само једном од ових језика. Постоји само три случаја (10.3%) директних сугестија (нпр. мој савет је, топло препоручујем), један у српском и два у енглеском. Осталих 26 примера (89.7%) сугестија у оба језика дати су индиректно.

ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ НОВИНСКИХ НАСЛОВА О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ У ЕЛЕКТРОНСКИМ ИЗДАЊИМА ИТАЛИЈАНСКИХ ДНЕВНИХ НОВИНА

2024-09-19T21:19:29+02:00

У овоме раду, користећи метод анализе садржаја, бавили смо се језичким одликама наслова о вештачкој интелигенцији ексецерпираних из електронских издања најчитанијих италијанских дневних новина Corriere della Sera и La Repubblica објављиваних од јануара 2020. године до септембра 2023. године. Истраживање је спроведено на корпусу од 864 новинска наслова, које смо посматрали из два угла – лексичког и синтаксичког. Циљ нам је био да, анализирајући лексички састав новинских наслова, прикажемо неприлагођене позајмљенице, термине и ониме који се јављају у обрађеном корпусу и да, у оквиру синтаксичке анализе, испитамо какви су по синтаксичкој структури анализирани новински наслови. Резултати истраживања су показали да у нашем корпусу преовлађују англицизми из области информатике, да су међу онимима најзаступљенијa имена технолошких компанија, робота, четботова и виртуелних асистената, као и да су најбројнији наслови са синтаксичком формом просте реченице.

АСПЕКТУАЛНОСТ У НЕМАЧКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗ КОГНИТИВИНОЛИНГВИСТИЧЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

2024-11-25T18:00:31+01:00

Циљ овог рада је да анализира категорију аспектуалности користећи се сазнањима до којих је дошла когнитивна лингвистика, и то превасодно се ослањајући на теорију конструкција, онако како ју је представила и дефинисала Голдберг. Конструкциона граматика, која конструкцију као основну језичку јединицу сматра спојем форме и функције, омогућила је одступање од устаљене перцепције аспектуалности, односно од анализирања искључиво пунозначних глагола. На тај начин се у овом истраживању дошло до проматрања, анализе и потом до систематичне поделе свих језичких средстава која могу бити носиоци аспектуалног значења и у немачком и y српском језику . Поред пунозначних глагола, који су прототипични носиоци аспектуалних yначења, ту спадају и шематизоване галголске фразе, многе неглаголске лексеме и синтагме, као и шири контекст.

ПРЕЦИЗНОСТ У АРТИКУЛАЦИЈИ ЕНГЛЕСКИХ ИНТЕРДЕНТАЛНИХ ФРИКАТИВА КОД СРПСКИХ ОСНОВНОШКОЛАЦА

2024-09-11T12:38:57+02:00

Главни циљ нашег истраживања био је да се испита да ли и у којој мери позиција енглеских интерденталних фрикатива [θ] и [ð] у речи (иницијална, средишња или финална) утиче на прецизност у њиховој артикулацији, како код изговора појединачних речи тако и у контексту текста. Такође смо проучавали који се гласови користе као замена у случају непрецизне артикулације гласова [θ] и [ð]. Надаље, спровели смо компаративну анализу у погледу прецизности артикулације енглеских интерденталних фрикатива између две узрасне групе ученика основне школе како бисмо проценили могући утицај подучавања и изложености језику на прецизност њиховог изговарања. Прикупљени подаци показују да учесници у нашој студији најпрецизније изговарају [θ] и [ð] када се налазе у финалној позицији у речи, док се безвучни интердентални фрикатив [θ] изговара са већом прецизношћу од његовог звучног пара [ð]. Учесници у истраживању су најчешће замењивали енглеске интерденталне фрикативе [θ] и [ð] српским плозивима [t] and [d], што се може сматрати последицом принципа универзалне граматике. Коначно, ученици осмог разреда су показали већу прецизност код артикулације гласова [θ] и [ð] у поређењу са ученицима петог разреда, што сугерише да подучавање и изложеност језику могу имати позитиван утицај на прецизност артикулације.

СЕМАНТИЧКЕ ПРОМЕНЕ У РУСКИМ АНГЛИЦИЗМИМА У ПЕРИОДУ МЕЂУМИЛЕНИЈУМСКИХ ДЕШАВАЊА У РУСКОМ ДРУШТВУ

2024-09-04T14:57:54+02:00

Рад је имао за задатак да истражи природу и правце деловања актуелних и динамичких семантичких процеса у структури руских англицизама које су се одвијале у периоду од краја 70-их година прошлог века па, малтетне, до данашњих дана, стављајући, притом, ове две граничне тачке у поредбени однос, што истраживању придаје и упоредно-историјску димензију. Овај релативно кратак временски период је изабран јер се карактерише бурним и садржајним променама које су задесиле руско друштво. Такве социјално условљене промене су се показале као функционални спољашњи фактори у развоју савременог руског језика. Англицизме, као етимолошки специјални лексички слој савременог руског језика, смо одабрали да бисмо видели како се они понашају у периоду када резултати сваколике активности једног друштва, кога чине представници управо енглеског језика као матерњег, доживе глобалну експанзију и популарност. Истраживање је показало присуство већине семантичких процеса које је наука дефинисала за период преласка из 20. у 21. век, али и изоловало неке нове, у чему се огледа његов највећи допринос. За већину процеса су, такође, дати и социолошки коментари – конкретне друштвене појаве која су довеле до неке промене у семантичкој структури англицизама.