Живи језици: часопис за стране језике и књижевности

АНАЛИЗА ПРЕВОДА ИДИОМА У ПРОГРАМУ ЗА МАШИНСКО ПРЕВОЂЕЊЕ GOOGLE TRANSLATE НА ПРИМЕРУ РОМАНА „ЧИТАВ ЖИВОТ“ И „ТРАФИКАНТ“ ЗА ЈЕЗИЧКИ ПАР НЕМАЧКО-СРПСКИ

2023-12-08T13:33:35+01:00

Овај рад се бави анализом превода идиома са немачког на српски језик у програму за машинско превођење Google Translate. Корпус чине романи Роберта Зеталера „Читав живот“ и „Трафикант“. Циљеви истраживања били су (1) да се испита степен препознавања идиома у зависности од њиховог типа и (2) да се испитају потешкоће које доводе до грешака у преводу идиома у овом програму. Квантитативном и квалитативном анализом утврђено је да је степен препознавања семи-транспарентних идиома најнижи и да се ови идиоми углавном преводе дословно. Степен препознавања семи-прозирних идиома налази се на другом месту, док се потпуни идиоми најбоље препознају у овом програму. Анализа грешака показала је да су у корпусу заступљене грешке дословног превода, погрешног избора, погрешног смисла и превода са енглеског језика. До ових грешака доводе различите потешкоће, попут непрепознавања идиома у тексту, лексичке и структурне некореспонденције, потешкоће да се одабере права семема и посредног превода са енглеског језика. Додатна анализа прецизних превода показала је да Google Translate у преводу идиома користи превод идиомом сличног значења и сличне или различите форме и парафразу.

БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА ИЗ ОБЛАСТИ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА (2018–2022)

2023-04-10T15:43:07+02:00

Узимајући у обзир очигледно повећање интересовања за методиком наставе српског као страног језика, циљ нам је да овом библиографијом представимо објављене научне резултате у периоду од средине 2018. до краја 2022. године, као и да податке о објављеним монографијама и научним чланцима учинимо што доступнијим заинтересованој стручној јавности.

СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V

2023-11-29T18:51:22+01:00

Рад нема апстракт јер је у питању хроника.

ТЕМАТСКИ И ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ УЏБЕНИКА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ЗА ПРЕДМЕТ НЕМАЧКИ ЈЕЗИК КАО ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК

2023-12-24T16:52:51+01:00

На основу корпусне анализе актуелних и најчешће коришћених уџбеника у осмом разреду основне школе за предмет немачки језик као други страни језик, а то су уџбеници: ,,Wir neu 4”, ,,Magnet neu 4”, ,,Maximal 4”, ,,Deutsch! Das will ich! 8”, ,,Hallo, Freunde! 4”, желимо представити граматичке и тематске садржаје који су у њима најчешће заступљени и навести оне који уопште нису или су мање у њима присутни, а предвиђени су Наставним планом и програмом. На почетку ћемо представити и општу и специфичну предметну компетенцију, као и значај и улогу стандарда. Такође желимо додатно представити ниво језичке компетенције А2 коју би ученик требало стећи на крају четврте године учења другог страног језика у другом циклусу основног образовања.

ПРОЈЕКТНИ ПРИСТУП У НАСТАВИ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА НАСТАВНИЧКЕ СТРУКЕ

2023-11-21T20:16:12+01:00

Пројектни приступ учењу страног језика, а посебно језика струке, посебно је погодан за развој когнитивних способности јер комбинује физичке, менталне и језичке активности, а предност учења заснованог на извршењу пројектних задатака управо је у смислености тих задатака у правој језичкој комуникацији. У настави и учењу страног језика струке задаци поред лингвистичке укључују и професионалну, социолингвистичку, социокултуролошку и интеркултурну компоненту и доприносе стручном оспособљавању студената. У раду анализирамо најпре могућности и предности пројектног приступа у настави страног језика струке, а потом и улогу наставника страног језика струке, неопходност његове озбиљне припреме, велике стручне оспособљености, маштовитости и стрпљења. Користећи дескриптивну и аналитичку методу, предлажемо пројектни модел у настави француског језика за будуће учитеље и васпитаче који би био одговор на конкретне потребе њиховог будућег стручног ангажовања и који би стога позитивно утицао на њихову мотивацију и водио ка бољим постигнућима. Закључујемо да је примере пројектних задатака неопходно унети у све уџбенике страних језика струке јер се тако на најбољи начин даје смисао учењу овог предмета и развија свест студената о његовом значају, а знање које стичу чини трајнијим јер се уче путем искуства.

УНАПРЕЂИВАЊЕ ИНТЕРКУЛТУРНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ УЗ ПОМОЋ НОВИНА И ЧАСОПИСА У НАСТАВИ НЕМАЧКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА: БОСАНСКИ, НЕМАЧКИ, СРПСКИ

2023-11-29T19:04:59+01:00

Интеркултурна комуникативна компетенција у последњим је деценијама у многим областима постала кључна вештина. Дефинише се као способност појединца да се „на одговарајући […] начин односи према страним културама и њиховим припадницима [...], с њима комуницира и разуме их“ (Лизебринк 2016: 8). Пошто су језик и култура блиско повезани, савремена настава страних језика посматра се као место где се ученици могу бавити садржајима који се односе на културу. Као представници друштвеног дискурса, за ову сврху посебно су погодни штампани медији.

Циљ чланка је показати на практичном примеру како се уз помоћ новина и часописа из различитих земаља може унапредити интеркултурна комуникативна компетенција у настави страних језика. У оквиру пројекта „Sprachlos?“ који је намењен будућим наставницима немачког као страног језика из Босне и Херцеговине, Србије и Немачке, осмишљава се и реализује наставна јединица у којој мешовите групе студената упоређују и анализирају новине и часописе користећи одређене критеријуме. Корпус чине босанскохерцеговачке, српске и немачке новине и часописи различитих жанрова.

Као резултат групног рада, пронађене су како сличности у погледу форме, садржаја, визуелног дизајна и циљне публике, тако и јасне разлике у погледу огласа о рођењу или смрти, итд. Након тога следи заједничка рефлексија о стеченим спознајама.

КОНЦЕПТУАЛНО ПОЉЕ ЉУБАВИ У ФРАЗЕОЛОГИЗМИМА ИТАЛИЈАНСКОГ, ШПАНКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА КОЈИ САДРЖЕ КОМПОНЕНТУ ОКО

2023-12-12T12:57:01+01:00

Рад се бави контрастирањем фразеологизама са компонентом око у италијанском, шпанском и српском језику, с циљем утврђивања идентичности, сличности и разлика на интерлингвалном нивоу. Имајући у виду висок фраземотворни потенцијал соматске лексеме, истраживање се ограничило на само једно концептуално поље - „љубав“. Истраживање је спроведено с циљем да се установи да ли ће представници две лингвокултуролошке заједнице које говоре типолошки сличним језицима (италијански и шпански) концептуализовати феномене на сличнији начин него што то чине припадници српке језичко-културне заједнице, чији је језик типолошки удаљен. Иницијална хипотеза била је да ће генетски сроднији језици делити више заједничких фразеолошких карактеристика у односу на генетски несродан језик. У циљу спровођења истраживања из одговарајућих општих и фразеолошких речника ексцерпирана је грађа која је потом подвргута контрастивној и концептуалној анализи. Резултати контрастирања показују да припадници италијанске и шпанске лингвокултурне заједнице на сличнији начин концептуализују љубав у својим соматским фразеологизмима, али и да српски фразеолошки фонд бележи значајан број случајева апсолутне елвиваленције, као резултат заједничког европског порекла фразема, калкирања или полигенезе.

МЕСТО АРАПСКОГ ЈЕЗИКА У УПОРЕДНИМ ПРОУЧАВАЊИМА СЕМИТСКИХ ЈЕЗИКА

2023-11-21T07:41:45+01:00

Семитски језици потичу из древних времена, и подручје на коме су се они говорили није се много мењало око три миленијума (осим Етиопије) све до ширења ислама у VII веку. Назив семитски потиче из Старог завета од легендарног Сема, сина Ноја, јер су народи и племена на Арабијском полуострву који су говорили и говоре бројним језицима сматрани његовим потомцима. Многобројни писани споменици који потичу из III миленијума пре н. е. говоре о територијалној распрострањености семитских језика од Блиског истока до Иранске висоравни. Касније су се семитски језици (имајући у виду арапски књижевни језик и његове дијалекте) проширили и на регион Северне Африке. Постоје бројни докази о присуству Арапа на древном Блиском истоку, у земљама плодног полумесеца и суседних крајева, али је арапски постао доминантан семитски језик успоном и експанзијом ислама у VII веку н. е. Арапски језик је имао огроман значај у периоду средњег века, а такође је био и остао један од најважнијих језика људске цивилизације. У овом раду бавићу се положајем арапског језика у упоредном проучавању са њему сродним семитским језицима.

ПРОЗОДИЈСКЕ ОСОБИНЕ ПАРЕНТЕТИЧКИХ ИЗРАЗА У ФОРМИ КЛАУЗЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

2023-12-10T09:08:37+01:00

Циљ овог рада јесте да представи анализу прозодијских особина парентетичких
израза у форми клаузе у српском језику. При анализи у обзир се узима висина, интензитет,
брзина артикулације, као и интонацијски домен у односу на клаузу у којој се
парентетички израз налази. Говорећи о висини и интензитету, примећено је да изговор
клаузе домаћина прати силазну путању без обзира на присуство парентетичког израза.
Што се тиче брзине артикулације, није било могуће уочити правилности у понашању
парентетичког израза у односу на клаузу домаћина. Узимајући у обзир интонацијски
домен, може се рећи да парентетички изрази у форми клаузе у српском језику
имају тенденцију ка формирању одвојених интонацијских фраза, бивајући тако сврстане
у ‘прототипске парентетичке изразе’ према подели коју даје Дехe’с (2014).