Препозитивна допуна у немачком и српском језику
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2022.42.1.5Кључне речи:
препозитивна допуна, депенденцијална граматика, предлог, немачки језик, српски језик, Томан Ман, Schwere Stunde (Тежак час)Сажетак
Након краћег представљања основа депенденцијалне граматике на којој је заснован и упознавања читаоца са особинама предлога као врсте речи, предлошких фраза и препозитивне (предлошке, препозиционалне) допуне у немачком и српском језику, овај рад првенствено за циљ има да изложи упоредну анализу реализација предлошких допуна у оригиналу и преводу приповетке Томаса Мана Schwere Stunde ( Тежак час ) , у сврху уочавања сличности и разлика које у том домену постоје, али и осталих тенденција које су типичне за ову класу допуна. Како је анализом одабраног корпуса установљено, препозитивна допуна је у већој мери заступљена и у српском и у немачком језику и одликује се бројним могућностима за реализацију. У основне закључке до којих се поређењем тих могућности у оба језика дошло пре свега се убраја релативно велика сличност у домену реализација које би биле могуће, али је неопходно напоменути и да постоје бројна одступања која су делимично условљена међујезичким разликама, а делом зависе и од уметничке односно преводилачке слободе.Кључне речи: препозитивна допуна, депенденцијална граматика, предлог, немачки језик, српски језик, Томас Ман, Schwere Stunde (Тежак час), контрастирање.
Референце
Primary
Mann 1980: Приповетке I-II, прев. Б. Петровић, Нови Сад: Матица српска. / Pripovetke I-II, prev. B. Petrović. Novi Sad: Matica Srpska.
Mann 2008: T. Mann, Der Tod in Venedig und andere Erzählungen. Frankfurt am Main: Fischer Taschenbuch Verlag.
Secondary
Altmann, H. & S. Hahnemann 2010. Prüfungswissen Syntax. Arbeitstechniken – Klausurfragen – Lösungen. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht GmbH & Co. KG.
C. Dürscheid, C. 2021. Syntax. Grundlagen und Theorien. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht GmbH & Co. KG.
Đorđević, M. & U. Engel. 2009. Wörterbuch zur Verbvalenz Deutsch-Bosnisch/Kroatisch/Serbisch. München: Iudicium Verlag.
Engel, U. 1996. Deutsche Grammatik. 3., korrigierte Auflage. Heidelberg: Groos.
Engel, U., Mrazović, P., & Đukanović, J. 1986. Kontrastive Grammatik Deutsch-Serbokroatisch. [Halbbd. 1]. München: Otto Sagner.
Engel, U., Srdić, S., & Alanović, M. 2012. Deutsch-serbische kontrastive Grammatik. Teil I: Der Satz. München: Sagner.
Mrazović, P., & Vukadinović, Z. 1990. Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance [Grammatik der serbokroatischen Sprache für Ausländer]. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Mrazović, P., & Vukadinović, Z. 2009. Gramatika srpskog jezika za strance. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Pafel, J. 2011. Einführung in die Syntax. Grundlagen – Strukturen – Theorien. Stuttgart u.a.: Metzler Verlag.
Pittner, K., & J. Berman. 2013. Deutsche Syntax. Ein Arbeitsbuch. Tübingen: Narr.
Helbig, G. 1971. Beiträge zur Valenztheorie. Halle (Saale): VEB Max Niemeyer Verlag.
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2022 Невена Ковачевић

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:
- Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
- Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).