ПРОЗОДИЈСКЕ ОСОБИНЕ ПАРЕНТЕТИЧКИХ ИЗРАЗА У ФОРМИ КЛАУЗЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2023.43.1.1Сажетак
Циљ овог рада јесте да представи анализу прозодијских особина парентетичких
израза у форми клаузе у српском језику. При анализи у обзир се узима висина, интензитет,
брзина артикулације, као и интонацијски домен у односу на клаузу у којој се
парентетички израз налази. Говорећи о висини и интензитету, примећено је да изговор
клаузе домаћина прати силазну путању без обзира на присуство парентетичког израза.
Што се тиче брзине артикулације, није било могуће уочити правилности у понашању
парентетичког израза у односу на клаузу домаћина. Узимајући у обзир интонацијски
домен, може се рећи да парентетички изрази у форми клаузе у српском језику
имају тенденцију ка формирању одвојених интонацијских фраза, бивајући тако сврстане
у ‘прототипске парентетичке изразе’ према подели коју даје Дехe’с (2014).
Референце
Altmann 1981: H. Altman, Formen der “Herausstellung” im Deutschen: Rechtsversetzung, Linksversetzung, freies Thema und verwandte Konstruktionen. Tübingen: Niemeyer.
Bolinger 1989: D. Bolinger, Intonation and Its Uses: Melody in Grammar and Discourse. London: Edward Arnold.
Brandt 1994: M. Brandt, Subordination und Parenthese als Mittel der Informationsstrukturierung in Texten. Sprache und Pragmatik 32: 1–37.
Crystal 1969: D. Crystal, Prosodic Systems and Intonation in English. Cambridge: CUP.
Dehé & Kavalova 2007: N. Dehé & Y. Kavalova, Parentheticals. Amsterdam: John Benjamins.
Dehé 2014: N. Dehé, Parentheticals in Spoken English: The Syntax-Prosody Relation. Cambridge: CUP.
Döring 2007: S. Döring, Quieter, faster, lower, and set off by pauses? Reflections on prosodic aspects of parenthetical constructions in modern German. In N. Dehé & Y. Kavalova (eds.), Parentheticals. Amsterdam: John Benjamins. 284-306.
Jung: 1980: W. Jung, Grammatik der deutschen Sprache. Leipzig: Bibliographisches Institut.
Kavalova, Y. (2007). And-parenthetical clauses. In N. Dehé & Y. Kavalova (eds.), Parentheticals. Amsterdam: John Benjamins. 145-172.
Kluck 2011: M. Kluck, Sentence amalgamation. Groningen: LOT: Netherlands Graduate School of Linguistics.
Ladd 1986: Ladd, Intonational phrasing: the case for recursive prosodic structure. Phonology Yearbook 3, 311-40.
Nespor & Vogel 1986: M. Nespor & I. Vogel, Prosodic Phonology. Dordrecht: Foris.
Öhlschläger 1996: G. Öhlschläger, Überlegungen zur Funktion von Parenthesen. In Sprache und Kommunikation im Kulturkontext: Beiträge zum Ehrenkolloquium aus Anlaß des 60. Geburtstages von Gotthard Lerchner. V. Hertel, I.
Barz, R. Metzler and B. Uhlig (eds), 315–24. Frankfurt: Peter Lang.
Pierrehumbert 1987: J. Pierrehumbert, The Phonology and Phonetics of English Intonation. Bloomington IN: Indiana University Press.
Potts 2005: C. Potts, The Logic of Conventional Implicatures. Oxford: OUP.
Schwyzer 1939: E. Schwyzer, Die Parenthese im engern und im weitern Sinne. [Abhandlungen der Preußischen Akademie der Wissenschaften]. Berlin: Verlag der Akademie der Wissenschaften/ Walter de Gruyter.
Selkirk, E. (1984). Phonology and Syntax. The Relation between Sound and Structure. Cambridge MA: The MIT Press.
Wichmann, A. (2001). Spoken parentheticals. In A Wealth of English (Studies in Honour of Göran Kjellmer), K. Aijmer (ed), 177–193. Göteborg: Acta Universitatis Gothoburgensis.
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Gordana Ćirić Ognjenović
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:
- Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
- Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).