СЕМАНТИЧКЕ ПРОМЕНЕ У РУСКИМ АНГЛИЦИЗМИМА У ПЕРИОДУ МЕЂУМИЛЕНИЈУМСКИХ ДЕШАВАЊА У РУСКОМ ДРУШТВУ
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2024.44.1.6Кључне речи:
типови семантичких промена, англицизми, савремени руски језик, промене у руском друштву на преласку из 20. у 21. век, упоредно-историјски приступСажетак
Рад је имао за задатак да истражи природу и правце деловања актуелних и динамичких семантичких процеса у структури руских англицизама које су се одвијале у периоду од краја 70-их година прошлог века па, малтетне, до данашњих дана, стављајући, притом, ове две граничне тачке у поредбени однос, што истраживању придаје и упоредно-историјску димензију. Овај релативно кратак временски период је изабран јер се карактерише бурним и садржајним променама које су задесиле руско друштво. Такве социјално условљене промене су се показале као функционални спољашњи фактори у развоју савременог руског језика. Англицизме, као етимолошки специјални лексички слој савременог руског језика, смо одабрали да бисмо видели како се они понашају у периоду када резултати сваколике активности једног друштва, кога чине представници управо енглеског језика као матерњег, доживе глобалну експанзију и популарност. Истраживање је показало присуство већине семантичких процеса које је наука дефинисала за период преласка из 20. у 21. век, али и изоловало неке нове, у чему се огледа његов највећи допринос. За већину процеса су, такође, дати и социолошки коментари – конкретне друштвене појаве која су довеле до неке промене у семантичкој структури англицизама.
Референце
Валгина 2003: Н. С. Валгина, Активные процессы в современном русском языке. Москва: Логос. / N. S. Valgina, Aktivnye processy v sovremennom russkom i͡azyke. Moskva: Logos.
Володарска 2002: Э. Ф. Володарская, Заимствование как отражение русско-английских контактов. Вопросы языкознания, 4, 96–118. / Ė. F. Volodarskai͡a, Zaimstvovanie kak otrazhenie russko-angliĭskih kontaktov. Voprosy i͡azykoznanii͡a, 4, 96–118.
Горбов 2015: А. А. Горбов, К вопросу о семантическом калькировании и «вторичном заимствовании» в русском языке рубежа XX–XXI веков. Вопросы языкознания, 1, 87–101. / A. A. Gorbov, K voprosu o semanticheskom kal'kirovanii i vtorichnom zaimstvovanii v russkom i͡azyke rubezha XX-XXI vekov. Voprosy i͡azykoznanii͡a, 1, 87–101.
Дјаков 2012: А. И. Дьяков, Англицизмы: заимствование или словообразование. Филологические науки. Вопросы теории и практики, 5 (16), 72–76. / A. I. D'i͡akov, Anglicizmy: zaimstvovanie ili slovoobrazovanie, Filologocheskie nauki. Voprosy teorii i praktiki, 5 (16), 72–76.
Земска 2000: Е. А. Земская, Русский язык конца ХХ столетия (1985–1995), Москва: Языки русской культуры. / E. A. Zemskai͡a, Russkiĭ i͡azyk konca XX stoletii͡a (1985–1995), Moskva: I͡azyki russkoĭ kul'tury.
Јермакова 2006: О. Ермакова, Семантические процессы в русском языке на рубеже веков. Acta neophilologica, 8, 23–32. / O. Ermakova, Semanticheskie processy v russkom i͡azyke na rubezhe vekov. Acta neophilologica, 8, 23–32.
Крисин 2004: Л. П. Крысин, Вторичное заимствование и его описание в толковом словаре. У Л. П. Крысин (ур.), Русский язык сегодня (стр. 143–148). Москва: РАН. / L. P. Krysin, Vtorichnoe zaimstvovanie i ego opisanie v tolkovom slovare. U L. P. Krysin (ur.), Russkiĭ i͡azyk segodni͡a (str. 143–148). Moskva: RAN.
Ларцева 2014: Е. В. Ларцева, «Американизм» в отечественном и зарубежном языкознании: теоретическое осмысление понятия. Вопросы романо-германской филологии, 3, 55–61. / E. V. Larceva, «Amerikanizm» v otechestvennom i zarubezhnom i͡azykoznanii: teoreticheskoe osmyslenie poni͡atii͡a. Voprosy romano-germanskoĭ filologii, 3, 55–61.
Маринова 2008: Е. В. Маринова, Деэкзотизация лексики как источник семантического обновления русского языка на рубеже XX—XXI вв. Вестник российского университета дружбы народов. Русский и иностранные языки и методика их преподавания, 3, 16–26. / E. V. Marinova, Deėkzotizacii͡a leksiki kak istochnik semanticheskogo obnovlenii͡a russkogo i͡azyka na rubezhe XX–XXI vv. Vestnik rossiĭskogo universiteta druzhby narodov. Russkiĭ i inostrannye i͡ayzki i metodika ih prepodavanii͡a, 3, 16–26.
Стерњин 2004: И. А. Стернин, Общественные процессы и развитие современного русского языка, Воронеж: Научное издание. / I. A. Sternin, Obshchestvennye protsessy i razvitie sovremennogo russkogo i͡azyka, Voronezh: Nauchnoe izdanie.
Филиповић и Менац 1995–1996: R. Filipović, A. Menac, Semantička adaptacija u rječniku anglicizama u ruskom jeziku: teorija i primjena. Croatica, 42/43/44, 111–124, Filozofski fakultet, Zagreb
Извори
Љашевска и Шаров 2009: О. Н. Ляшевская, С. А. Шаров, Частотный словарь современного русского языка (на материалах Национального корпуса русского языка). Москва: Азбуковник. / O. N. Li͡ashevskai͡a, S. A. Sharov, Chastotnyĭ slovar' sovremennogo russkogo i͡azyka (na materialah Nacional'nogo korpusa russkogo i͡azyka). Moskva: Azbukovnik. [http://dict.ruslang.ru/freq.php?]
Спиркин, Акчурин и Карпинска 1980: А. Г. Спиркин, И. А. Акчурин, Р. С. Карпинская, Словарь иностранных слов, Москва: Русский язык. / A. G. Spirkin, I. A. Akchurin, R. S. Karpinskai͡a, Slovar' inostrannyh slov, Moskva: Russkiĭ i͡azyk.
Oxford English Dictionary, [https://www.oed.com]
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Василије Стоиљковић, Татјана Вулетић, Сузана Стојковић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:
- Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
- Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).