ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ КЊИЖЕВНИХ ЛИКОВА (НА МАТЕРИЈАЛУ СТВАРАЛАШТВА АНТОНА ПАВЛОВИЧА ЧЕХОВА)

Аутори

  • Олга Стојадиновић Универзитет у Београду

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.12

Кључне речи:

последње речи књижевних јунака, Антон Павловић Чехов, руска књижевност, говорни чинови

Сажетак

Рад се бави проучавањем последњих речи књижевних јунака на материјалу прича и драма Антона Павловича Чехова. Циљ рада је да понуди преглед говорне ситуације последњих речи фиктивних ликова на корпусу Чеховљевог стваралаштва уз њихову прагматичку анализу на основу теорије говорних чинова. Анализом прикупљеног материјала дошли смо до закључка да су у последњим речима књижевних ликова најзаступљенији директиви и експресиви, ређе асертиви и декларативи, док комисиви, због специфичности говорне ситуације, нису заступљени.

Downloads

Објављено

2020-12-30

Како цитирати

Стојадиновић, О. (2020). ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ КЊИЖЕВНИХ ЛИКОВА (НА МАТЕРИЈАЛУ СТВАРАЛАШТВА АНТОНА ПАВЛОВИЧА ЧЕХОВА). Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 40(1), 237–259. https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.12

Bрој часописа

Год. 40 Бр. 1 (2020)

Секција

Наука о књижевности

Лиценца

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:

  1. Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
  2. Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
  3. Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).