ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА – ПРЕДЛОГ ЗА МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ

Аутори

  • Тијана Гаши Филолошки факултет Универзитета у Београду

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.4

Кључне речи:

интеркултура, култура, интеркултурна комуникативна компетенција, страни језик, глотодидактика, методе, технике

Сажетак

     У многим европским образовним системима интеркултурни модел учења страних језика интегрисан је у модерну глотодидактику, док се интеркултурна комуникативна компетенција поставља као исход и циљ наставе. Интеркултурна комуникативна компетенција и даље представља новост у наставном процесу. Често се дешава да културолошки садржаји у уџбеницима не бивају анализирани, а интеркултурна компонента занемарена приликом учења страног језика. Ипак, развој свести о полазној и циљној култури у интегрисаном учењу језика и културе битан је из више разлога и представља важан елеменат свести и идентитета појединца који се на крају тако осмишљеног образовања лакше сналази у мултукултурном друштву. Циљ овог рада је да објасни и оправда место које интеркултурна компетенција заузима у савременој глотодидактици и да понуди предлоге за креативну примену метода унутар и ван учионице.

Downloads

Објављено

2019-12-30

Како цитирати

Гаши T. (2019). ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА – ПРЕДЛОГ ЗА МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ. Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 39(1), 87–100. https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.4

Bрој часописа

Год. 39 Бр. 1 (2019)

Секција

Глотодидактика

Лиценца

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:

  1. Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
  2. Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
  3. Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).