СМИСАО СВЕТЛОСТИ У УМЕТНИЧКОЈ ПРОЗИ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА

Аутори

  • Јовица Станковић Гимназија Краљево

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.10

Кључне речи:

уметничка проза, скривени Бог, светлост, смисао, меланхолични наговештај, метафизички наговештај, тетралогија

Сажетак

     У овом чланку аутор износи резултате до којих је дошао истражујући уметничку прозу Николе Милошевића – знаменитог српског филозофа и књижевног теоретичара. Супротстављајући се увреженом термину трилогија (реч је о броју романа поменутог аутора), који су усвојили сви проучаваоци његове прозе, аутор чланка све време инсистира на термину тетралогија, пошто је анализирао и његов први роман Deus abconditus. Полазећи од једне реченице Самјуела Бекета, аутор чланка усредсредио је пажњу не само на тајанствени смисао светлости – феномен непримећен у књижевном стваралаштву Николе Милошевића, него и на динамичан однос између два међусобно супротна наговештаја (меланхолични и метафизички) који исијавају из његове несвакидашње прозе.

Downloads

Објављено

2019-12-30

Како цитирати

Станковић J. (2019). СМИСАО СВЕТЛОСТИ У УМЕТНИЧКОЈ ПРОЗИ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА. Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 39(1), 203–210. https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.10

Bрој часописа

Секција

Филолошка панорама