Упутство за ауторе

Достављање рукописа

Рукописи које аутор жели да објави достављају се електронски, путем платформе часописа Живи језици: https://zivijezici.fil.bg.ac.rs/index.php/zivijezici/about/submissions.

Радови треба да буду у Word формату и могу бити написани на српском, енглеском, немачком, руском, француском, италијанском или шпанском језику. По договору са уредником рад може бити објављен и на неком другом језику. У зависности од језика на коме су написани, сви радови морају бити у складу са одговарајућим правописним нормама датог језика. Радови који су у процесу објављивања, већ објављени или понуђени за објављивање у некој другој публикацији не могу бити прихваћени за објављивање у часопису Живи језици. Уколико је рад био изложен на научном скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податак о томе треба да буде наведен у посебној напомени, по правилу при дну чланка.

Рецензирање рукописа

Сви приспели радови за објављивање у часопису пролазе кроз процес двоструке анонимне рецензије. Наши рецензенти су квалификовани и афирмисани стручњаци који ће бити одабрани према научној области из које је рад писан. Анонимност је обезбеђена у оба смера.

Аутор је дужан да измени рад у складу са евентуалним примедбама рецензената у предвиђеном року, као и да уради коректуру самог текста уколико се то од њега буде захтевало. Неадекватно обликовани радови враћају се ауторима на поновну дораду. О свим изменама које аутор изврши мора обавестити Редакцију тако што ће обележити места која су измењена.

Структура и техничко обликовање рада

Радови послати на рецензирање морају бити структурисани на следећи начин: подаци о аутору, наслов рада, апстракт, кључне речи, основни текст, литература, резиме са кључним речима, прилози. Рукопис треба да буде исправан у погледу правописа, граматике и академског стила.

1. Подаци о аутору

У првом реду се наводи име и презиме аутора, а у другом пун, званични назив институције у којој је аутор запослен. Називи сложених организација треба да одражавају хијерархију њихове структуре (нпр. Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за општу лингвистику). Ако је аутора више, мора се назначити афилијација сваког од наведених аутора. Функција и звање аутора се не наводе, с изузетком докторанада у ком случају се ова информација наводи испод установе на којој аутор/ка студира. Користи се фонт Times New Roman, верзал, величина слова од 12 тачака, уз леву маргину.

Службена адреса и електронска адреса аутора дају се у подбелешци, која је звездицом везана за презиме аутора.

2. Наслов рада

Наслов рада се наводи два реда испод назива институције, верзалом, великим словима величине од 12 тачака и центриран на средишњу позицију. Наслов треба да што верније и концизније одражава садржај рада. У интересу је аутора да се користе речи и фразе прикладне за индексирање и претраживање.

Уколико је рад настао у оквиру одређеног пројекта (програма), обавезно у подножној напомени, везаној звездицом за наслов рада, навести тачан назив пројекта (програма), његов број, финансијера и институцију у оквиру које се реализује.

3. Сажетак

Сажетак рада представља сажети приказ циљева истраживања, методе, резултата и закључака, а треба да садржи од 100 до 250 речи. Пише се на језику и писму на коме је рад написан. Сажетак се од наслова рада одваја једним празним редом, а пише се словима величине од 11 тачака, први ред увучен за 1 cm, без ознаке Сажетак или Апстракт.

 Аутор је дужан да достави сажетак на српском и енглеском језику, без обзира на језик рада.

4. Кључне речи

Кључне речи наводе се са ознаком Кључне речи: одмах испод сажетка, словима величине од 11 тачака, први ред увучен 1 cm. Кључне речи су термини или изрази којима се указује на целокупну проблематику истраживања и не може их бити више од седам. Препоручљиво је одређивати их ослањајући се на стручне терминолошке речнике, а у интересу је аутора да учесталост кључних речи (с обзиром на могућност лакшег претраживања) буде што већа. Кључне речи дају се на језику на којем је написан сажетак.

Аутор је дужан да достави кључне речи на српском и енглеском, без обзира на језик рада.

5. Основни текст

Основни текст се пише фонтом Times New Roman, величине од 12 тачака, проред 1,5. Треба да буде изравнан с обеју страна, док је први ред увучен за 1 cm.

Рад треба да буде написан на српском, енглеском, немачком, руском, француском, италијанском или шпанском језику. Радови могу бити написани ћирилицом и латиницом. Уколико се у тексту користи посебан, нестандардни фонт, аутори су у обавези да наведени фонт доставе Редакцији уз сам рад.

У тексту се не додаје простор нити изнад нити испод пасуса.

Све слике, графикони и табеле треба да буду укључене у главни Word документ. Резолуција слика, уколико их има у раду, мора бити 300 dpi. Потребно је навести број за сваку табелу, графикон и/или слику, нпр. Табела 1 или Слика 1 или Графикон 1, уз одговарајући наслов. Наслов табеле се увек наводи изнад саме табеле, а назив графикона или слике испод графикона, односно слике.

У главном тексту је потребно описати табелу, фигуру, односно слику и позвати се на њено скраћено име, нпр: У Фигури 3 приказан је пресек…

Правописне напомене

Наводници се користе у складу са правописом језика на коме је рад написан. У случају српског језика, то подразумева двоструке горње, односно доње наводнике („…”). У случају навода унутар цитата, користити jeдноструке наводнике (’…’).

Поред поштовања правописних норми, аутори треба да се у припреми рукописа за штампу придржавају и следећег:

а) Наслови посебних публикација (монографија, зборника, часописа, речника и сл.) који се помињу у тексту рада наводе се курзивом на језику на коме су написани.

б) Страна имена у српском тексту пишу се транскрибовано (прилагођено српском језику) према правилима Правописа српскога језика, а када се страно име први пут наведе, у загради се даје изворно писање, осим ако је име широко познато (нпр. Ноам Чомски), или се изворно пише исто као у српском (нпр. Филип Ф. Фортунатов).

в) При навођењу цитата у тексту рада, пожељно је да то буде према изворном тексту (оригиналу). Уколико се наводи цитат из преведеног рада, треба у одговарајућој фусноти навести библиографске податке о оригиналу.

6. Цитирање и навођење у тексту

Цитирање у самом тексту мора бити јединствено и усаглашено током читавог рада. Користи се библиографска парентеза као систем цитирања који преовлађује у науци о језику. У питању је: отворена заграда, презиме аутора извора, година издања, две тачке, бројеви страница на које се аутор позива, затворена заграда. Примери:

(Филиповић 2008: 37–55)

(в. Филиповић 2008: 37–55)

(уп. Филиповић 2008: 37–55)

Ј. Филиповић (2008: 37–55) интерпретира дату појаву као…

Ако се цитира више суседних страница истог рада, дају се цифре које се односе на прву и последњу страницу која се цитира, а између њих ставља се црта (не цртица). На пример: (Ивић 1986: 128–130). Ако се цитира више несуседних страница истог рада, цифре које се односе на странице у цитираном раду, одвајају се зарезом. На пример: (Ивић 1986: 128, 130).

Уколико се наводи већи број радова истог аутора публикованих у истој години, радови треба да буду означени словима уз годину издања нпр. 2000а, 2000б, 2000в односно 2000a, 2000b, 2000c.

Уколико библиографски извор има два аутора у уметнутој библиографској напомени наводе се презимена оба аутора, нпр. (Ивић и Клајн 2013).

Приликом навођења коауторских радова, треба навести имена до три аутора; уколико је цитирани извор дело више од три аутора, наводи се презиме првог аутора и додаје компонента и др. (нпр. Петровић и др. 2014: 88–89).

Ако се у парентези упућује на радове двају или више аутора, податке о сваком следећем раду треба одвојити тачком и запетом, на пример (Белић 1958; Стевановић 1968), и навести их хронолошки (од старијих ка новијим).

Цитати који садрже више од 40 речи морају бити јасно идентификовани коришћењем различитог стила пасуса (увучен пасус за 1 cm, фонт Times New Roman, 11 pt). Такав навод не треба стављати под знаке наводника. Пример:

Подбелешке тј. фусноте, обележене арапским цифрама (иза правописног знака, без тачке или заграде), дају се при дну странице у којој се налази део текста на који се фуснота односи. Препоручује се избегавање фуснота, а ако се користе, треба да садрже само додатне информације или коментаре, а не податке о коришћеним изворима. Наводе се словима величине од 10 тачака, изравнано с обеју страна.

Позивање на необјављене радове и презентације није пожељно.

7. Навођење литературе

Цитирана литература се наводи у посебном одељку насловљеном Литература, словима величине од 12 тачака у тзв. висећим параграфима (енгл. hanging). Овај одељак налази се после главног текста, а пре сажетка на крају рада.

Референце се наводе према јединственом принципу и азбучном, односно абецедном редоследу. Када се исти аутор наводи више пута, поштује се редослед година у којима су извори цитирања публиковани, тако што се публикације наводе од новијих ка старијим. Презимена аутора наведена у литератури морају се подударати са презименима на начин како су наведена у главном тексту.

Аутори су дужни да уз ћириличне референце у литератури наведу њихове пуне податке латиничним писмом.

Не треба користити подешавања за аутоматско навођење литературе.  

Принцип навођења референци је следећи:

 

а) монографије:

Кончаревић 2004: К. Kончаревић, Савремена настава руског језика: садржаји, организација, облици. Београд: Славистичко друштво Србије. / K. Končarević, Savremena nastava ruskog jezika: sadržaji, organizacija oblici.Beograd: Slavističko društvo Srbije.

б) чланци у периодичним издањима:

Вујовић 2014: А. Вујовић, Франкофона поезија за децу у интегрисаној настави француског језика на раном узрасту. Иновације у настави, 27(1), 105–117. / A. Vujović, Frankofona poezija za decu u integrisanoj nastavi francuskog jezika na ranom uzrastu. Inovacije u nastavi, 27(1), 105–117.

в) прилози у зборницима:

Вучо и Дурбаба 2012: Ј. Вучо, О. Дурбаба, Криза филолошких студија: ставови студената и наставника о усклађености студијских садржаја, наставе и потреба савременог друштва. У М. Ковачевић, Д. Бошковић (ур.), Савремено друштво и криза проучавања језика и књижевности (стр. 123–139). Крагујевац: ФИЛУМ. / J. Vučo, O. Durbaba, Kriza filoloških studija: stavovi studenata i nastavnika o usklađenosti studijskih sadržaja, nastave i potreba savremenog društva. U M. Kovačević, D. Bošković (ur.), Savremeno društvo i kriza proučavanja jezika i književnosti (str. 123–139). Kragujevac: FILUM.

г) извори са интернета:

Клепин 2004: K. Kleppin, Bei dem Lehrer kann man ja nichts lernen. Zur Unterstützung von Motivation durch Sprachlernberatung. In Zeitschrift für Interkulturellen Fremdsprachenunterricht [Online], 9(2), [http://www.spz.tu-darmstadt.de/projekt_ejournal/jg-09-2/beitrag/Kleppin2.htm]. 

д) Монографска публикација с корпоративним аутором:

Комисија, асоцијација или организација, уз коју на насловној страни није наведено име индивидуалног аутора, преузима улогу корпоративног аутора. Примери:

Републички завод за статистику РС 2008: Република Србија. Републички завод за статистику, Два века развоја Србије: статистички преглед. Београд: РЗС. / Statistical Office of the Republic of Serbia. Dva veka razvoja Srbije: statistički pregled. Beograd: RZS.

Савет Европе 2001: Council of Europe, Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment. Cambrige: Cambrige University Press.

ђ) Анонимна дела:

Анонимно 1877: Српске народне загонетке, уредио и издао Стојан Новаковић. Београд: Задужбина Чупићева. / Srpske narodne zagonetke, uredio i izdao Stojan Novaković. Beograd: Zadužbina Čupićeva.

е) Прилог у новинама:

Кљакић 2004: С. Кљакић,  Черчилов рат звезда против Хитлера. Политика, 1.7.2004, 5. / S. Kljakić, Čerčilov rat zvezda protiv Hitlera. Politika, 1.7.2004, 5.

 

У зависности од језика и писма радова, поступак навођења је следећи:

а) литература штампана латиницом:

Димитријевић 1979: N. Dimitrijević, Zablude u nastavi stranih jezika. Sarajevo: IGKRO „Svjetlost“, OOUR Zavod za udžbenike.

б) литература на страном језику штампана ћирилицом:

Шчукин 2003: А. Н. Щукин, Методика преподавания русского языка как иностранного. Москва: Высшая школа. / A. N. Shchukin, Metodika prepodavanii͡a russkogo i͡azyka kak inostrannogo. Moskva: Vysshai͡a shkola

в) литература на страном језику штампана латиницом:

Џонсон 2007: M. J. Јohnson, Training foreign language teachers. Cambridge: Cambridge University Press.

г) литература на страном језику у радовима на страном језику:

Johnson 2007: M. J. Јohnson, Training foreign language teachers. Cambridge: Cambridge University Press.

 

Извори се наводе под насловом Извори у засебном одељку после одељка Литература, по истим принципима библиографског описа који се примењује у одељку Литература.

 

8. Резиме

Резиме рада представља завршни део структуре рада. Резиме се у целости пише на другом језику у односу на основни текст рада. Уколико је, примера ради, језик рада српски, резиме се пише на енглеском и неком другом светском језику. Уколико је рад на страном језику, резиме је на српском и енглеском језику. Треба да има до 250 речи.

Два реда након последњег наведеног извора у одељку са литературом наводи се име и презиме аутора позиционирано са леве стране. У следећем другом реду великим словима треба да се наведе наслов рада у централној позицији, док се у наредном другом реду, такође у централној позицији, наводи наслов Сажетак/Sažetak/Summary/Resumen…, према језику резимеа. У следећем реду се наводи текст резимеа фонтом Times New Roman, величином од 11 тачака.

Кључне речи се наводе након текста резимеа на оном језику на ком је и резиме. Њихово техничко уређивање врши се према истим техничким параметрима као и резиме.

9. Прилози

Прилози којима је илустровано научно излагање (табеларни и графички прикази, факсимили, слике и сл.) дају се на крају текста рада. Прилог треба форматирати на посебној страници уз додавање одреднице Прилог, испод чега се у наредном реду даје опис прилога у поднаслову. Уколико има више прилога, они се означавају великим словима (нпр. Прилог А, Прилог Б, Прилог В). Прилози се дају иза библиографије, резимеа и кључних речи, на самом крају рада.