SMISAO SVETLOSTI U UMETNIČKOJ PROZI NIKOLE MILOŠEVIĆA

Autori

  • Jovica Stanković High School Gimnazija Kraljevo , Гимназија Краљево , Gimnazija Kraljevo

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.10

Ključne reči:

umetnička proza, skriveni Bog, svetlost, smisao, melanholični nagoveštaj, metafizički nagoveštaj, tetralogija

Apstrakt

     U ovom članku autor iznosi rezultate do kojih je došao istražujući umetničku prozu Nikole Miloševića – znamenitog srpskog filozofa i književnog teoretičara. Suprotstavljajući se uvreženom terminu trilogija (reč je o broju romana pomenutog autora), koji su usvojili svi proučavaoci njegove proze, autor članka sve vreme insistira na terminu tetralogija, pošto je analizirao i njegov prvi roman Deus abconditus. Polazeći od jedne rečenice Samjuela Beketa, autor članka usredsredio je pažnju ne samo na tajanstveni smisao svetlosti – fenomen neprimećen u književnom stvaralaštvu Nikole Miloševića, nego i na dinamičan odnos između dva međusobno suprotna nagoveštaja (melanholični i metafizički) koji isijavaju iz njegove nesvakidašnje proze.

Downloads

Objavljeno

2019-12-30

Broj časopisa

God. 39 Br. 1 (2019)

Rubrika

Filološka panorama

Kako citirati

SMISAO SVETLOSTI U UMETNIČKOJ PROZI NIKOLE MILOŠEVIĆA. (2019). Živi Jezici, 39(1), 203-210. https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.10