АСПЕКТУАЛНОСТ У НЕМАЧКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗ КОГНИТИВИНОЛИНГВИСТИЧЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2024.44.1.4Кључне речи:
аспектуалност, конструкција, когнитивна лингвистика, глаголски вид, контрастивна лингвистикаСажетак
Циљ овог рада је да анализира категорију аспектуалности користећи се сазнањима до којих је дошла когнитивна лингвистика, и то превасодно се ослањајући на теорију конструкција, онако како ју је представила и дефинисала Голдберг. Конструкциона граматика, која конструкцију као основну језичку јединицу сматра спојем форме и функције, омогућила је одступање од устаљене перцепције аспектуалности, односно од анализирања искључиво пунозначних глагола. На тај начин се у овом истраживању дошло до проматрања, анализе и потом до систематичне поделе свих језичких средстава која могу бити носиоци аспектуалног значења и у немачком и y српском језику . Поред пунозначних глагола, који су прототипични носиоци аспектуалних yначења, ту спадају и шематизоване галголске фразе, многе неглаголске лексеме и синтагме, као и шири контекст.
Референце
Библиографски институт и Брокхаус 1996: Bibliographisches Institut & F. A. Brockhaus, Die Grammatik: Unentbehrlich für richtiges Deutsch. Mannheim: Dudenverlag.
Бyгартy и Јансену 2007: Boogaart, R., & Janssen, T., TENSE AND ASPECT. In Oxford Handbook of Cognitive Linguistics (pp. 803–828). essay, Oxford University Press.
Крофт 1999: Croft, W., Some contributions of typology to cognitive linguistics, and vice versa. In: Janssen, Th., & Redeker, G. (eds.) (1999). Cognitive Linguistics: Foundations, scope, and methodology. Berlin: Mouton de Gruyter. pp. 61-93.
Јанзен 2013: Jansen, Silke, Tempus und Aspekt als linguistisches und sprachdidaktisches Problem: Perspektiven der Kognitiven Linguistik.. Zeitschrift für Romanische Sprachen und ihre Didaktik 7(1). 105-128.
Клајн 2009: Klein, W., How time is encoded. The Expression of Time, 39–82.
Ланакер 2008: Langacker, R. W., Cognitive grammar: A basic introduction. Oxford University Press.
Леман 2010: Lehmann, V., Der slavische Aspekt im Licht der kognitiven Linguistik. In T. Anstatt & B. Norman (Eds.), Die slavischen Sprachen im Licht der kognitiven Linguistik (Vol. 22, Ser. Slavistische Studienbücher. Neue Folge, pp. 77–100). essay, Harrassowitz Verlag.
Лопез-Кампос Бодино 2020: López-Campos Bodineau, R. de., Die Aktionsart in der deutschen Sprache: Eine kategoriale Unterteilung. Forum Filologiczne Ateneum, (1(8)2020), 199–226.
Маден и Ферети 2009: Madden, C. J., & Ferretti, T. R., Verb aspect and the mental representation of situations. The Expression of Time, 217–240. https://doi.org/10.1515/9783110199031.217
Слобин 2003: Slobin, D., Language and thought online: Cognitive consequences of linguistic relativity. In: Gentner, D. & S. Goldin-Meadow (eds), Language in Mind, Cambridge, MA: MIT Press. (Preštampano u: The Cognitive Linguistics Reader, Evans et al. (eds), 2007:902-928).
Срдић 2013: Srdić S, Morphologie der deutschen Sprache. Jasen.
ван дер Аувера и Нојтс 2007: van der Auwera, J. & J. Nuyts, Cognitive Linguistics & Linguistic Typology. In: Geeraerts, D. and H. Cuyckens, eds. (2007). The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics. Oxford: Oxford University Press. pp. 1074-1091.
Голдберг 2003: Голдберг, А., Конструкције: нови теоријски приступ језику. у К. Расулић & Д. Кликовац (2014), Језик и сазнање: Хрестоматија из когнитивне лингвистике (pp. 417–436). essay, Филолошки факултет, Београд.
Ђуровић и Спасојевић 2014: Ђуровић, С., Спасојевић, М., Још један поглед на видске парњаке у српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 57(1), 183-198.
Ивановић 2013: Ивановић, М., О категорији глаголске плуралности у светлу аспектуалности (на материјалу српског језика). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 51(1), 77-88.
Ивановић 2015: Ивановић, М., Функционални приступ категорији акционалности (на материјалу српског језика). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 58(1), 119-132.
Пипер и Клајн 2017: Пипер, П. и Клајн, И., Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Поповић 2017: Поповић, Љ. В., Актуелна питања когнитивнолингвистичких проучавања српског језика. Јужнословенски филолог. Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 315-354.
Радовановић 1977: Радовановић, М., Декомпоновање предиката (на примерима из српскохрватског језика). Јужнословенски филолог, 33, 53-80.
Спасојевић 2015: Спасојевић, М. Љ., Двовидски глаголи у савременом српском језику (дисертација). Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд, Србија.
Стојановић 2017: Стојановић, О. М., О видском парњаштву глагола из когнитивне и компаративне перспективе. Морфологија и Морфосинтакса Српског Језика ; Утицај Глобализације На Структуру Српског Језика, 191–201.
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Катарина Станчић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:
- Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
- Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).
