О часопису

Часопис Живи језици објављује радове из области глотодидактике, лингвистике и примењене лингвистике, филологије и студија културе, као и библиографије, хронике и приказе научне, стручне, уџбеничке и приручне литературе. Часопис је отвореног приступа, а прилози пролазе кроз процес двоструке анонимне рецензије.

Године 1957.  у  Београду  је  основан  часопис  Живи  језици,  гласило Друштва за стране језике и књижевности Србије. Главни уредник је био Александар Белић, један од највећих српских  лингвиста  свих  времена.  Први  број  носио  је  ознаку Година I, број 1-2, и у њему су се, у складу са програматским опредељењем уредништва, појавили први прилози посвећени настави и учењу страних језика у нашој средини, укључујући и  критичке  гласове,  као  што је био  онај  Златка  Мелвингера, који  је  –  попут  каквог  нашег  савременика  –  указивао  на неефикасну  наставу  страних  језика,  мањак  праксе  у  учењу страних  језика,  недовољан  број  обучених  наставника, оскудицу  у  школским  просторијама,  „претрпаност  ученика у  одељењима,  недостатак  савремених  техничких  средстава“. Једна од мисија новопокренутог часописа била је и подршка и промоција најмлађе филолошке науке, која је у том тренутку била тек у настајању – глотодидактике. Први пут су у једном озбиљном  научном  и  стручном  гласилу  глотодидактичари могли  објављивати  резултате  својих  истраживања,  као  и своја размишљања о језичкој образовној политици и другим питањима од значаја за унапређивање наставе страних језика у нашој средини и шире; сфера утицаја часописа, наиме, није обухватала  само  Србију,  већ  читав  тадашњи  југословенски простор –  у  њему  су  прилоге  објављивала  нека  од  највећих имена  српске  и  југословенске  лингвистике  и  примењене лингвистике, а њихови радови су неретко били прекретница у настави страних језика или су пак наговештавали неопходност увођења  нових  и  иноватнивних  облика  наставе  и  метода  у наставном раду. Осим тога, своје  радове су у Живим језицима објављивали и наставници основних и средњих школа, који су износили своја искуства у настави страног језика, као и педагози и дидактичари. Поред научних радова из језика и књижевности, у сталне рубрике часописа су од самог почетка спадали и прикази нових уџбеника, али и других публикација из свих домена филологије, као и прилози из праксе и хроника која је бележила активности Друштва.

У првом периоду историјата овог значајног часописа објављено је тридесет  пет једнотомних или двотомних бројева, све док се 1994. године пред читаоцима није нашао последњи број, припреман у претходне две године (1992-1993.)  Услед компликовних околности, ово гласило се у наредне 22 године није појављивало пред читалаштвом. Уверено да млада глотодидактичка наука и даље потребује сопствено гласило, Друштво за стране језике и књижевности донело је 2015. године одлуку о обнављању часописа Живи језици. Године 2016. је поново покренуто издавање часописа, који од 2020. спада у научне часописе категорије М52 према важећем Правилнику о категоризацији и рангирању научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Уредништво часописа очекује његово скоро  позиционирање  међу  интернационалним  научним филолошким часописима из области теоријске и примењене лингвистике,  теорије  књижевности,  као  и  дидактике  и методике наставе страних језика и књижевности.