ДЕЦЕНТРАЦИЈА И РЕФЛЕКСИВНОСТ: ДИДАКТИЧКО ИСКУСТВО У ОБЛАСТИ ФРАНЦУСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2018.38.1.5Кључне речи:
дидактика француског као СЈ, културна компетенција, децентрација, рефлексивнос, емпатија, симпатија, споразумевањеСажетак
Овај чланак представља педагошко искуство у области француског као страног језика у међукултурном контексту Филолошког факултета Универзитета у Београду 2016. године. У учионици, интеркултуралност подразумева рефлексивно културно преиспитивање које води ка децентрацији, чија последња фаза види позитивно културно укрштање међу актерима. Замке којих се треба чувати су акултурација (симпатија наспрам емпатије), аутентични документи и недостатак контекстуализације. Две лекције о којима се говори у овом чланку фокусирале су се на концепт наследства - српску славу, карневал Бинче и метохијске манастире. Анализирамо како су наше културне пројекције, недостатак контекстуализације и писаних докумената, као и држање ученика спречили прави међукултурни дијалог. Затим, као закључак, предлажемо неке стратегије и праксе којима је циљ решавање проблема са којима смо се суочили, односно повећање децентрације - организовање групе у подгрупе, коришћење окренутог модела учионице, извршавање задатака у складу са приступом оријентисаним на акцију.
