ТВОРБА РЕЧИ И РЕКУРЕНТНИ ОБРАСЦИ КОД СУФИКСА У САВРЕМЕНОМ ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ

Сажетак

У овом чланку се тврди да се деривацији може приступити помоћу когнитивног модела заснованог на употреби, објављујући да концептуални процеси мотивишу граматичке појаве, како тврде Brdar (2007), Langacker (2009), Radden and Kövecses (1999) и Ruiz de Mendoza & Galera-Masegosa (2014). Докази се добијају испитивањем новогрчких глагола који оцртавају начин извођења, а посебно суфиксације. Другим речима, студија обухвата ограничено етимолошко истраживање над два продуктивна и честа глаголска наставка на грчком –ízo и –óno. Тестирани глаголи -σκοτιζω [skot-ίzo] према σκοτώνω [skotόno], φορτίζω [fortίzo] наспрам φορτώνω [fortόno], ζυγίζω [ziγίzo] наспрам ζυγώνω [ziγόno], κεντρίζω [kendrίzo] наспрам κεντρώνω [kendrόno], and θυμίζω [θimίzo] наспрам θυμώνω [θimόno] деле исти корен; међутим, суфикси који су им придружени, наиме, -izo и -όno, диверзификују значење које доводи до различитих сценарија, који повремено носе фигуративно значење или су настали услед метонимијског или метафоричког пресликавања.