TVORBA REČI I REKURENTNI OBRASCI KOD SUFIKSA U SAVREMENOM GRČKOM JEZIKU
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.2Ključne reči:
derivacija, sufiksacija, novogrčki, glagoli, analogija, metonimijsko i metaforičko preslikavanjeApstrakt
U ovom članku se tvrdi da se derivaciji može pristupiti pomoću kognitivnog modela zasnovanog na upotrebi, objavljujući da konceptualni procesi motivišu gramatičke pojave, kako tvrde Brdar (2007), Langacker (2009), Radden and Kövecses (1999) i Ruiz de Mendoza & Galera-Masegosa (2014). Dokazi se dobijaju ispitivanjem novogrčkih glagola koji ocrtavaju način izvođenja, a posebno sufiksacije. Drugim rečima, studija obuhvata ograničeno etimološko istraživanje nad dva produktivna i česta glagolska nastavka na grčkom –ízo i –óno. Testirani glagoli -σκοτιζω [skot-ίzo] prema σκοτώνω [skotόno], φορτίζω [fortίzo] naspram φορτώνω [fortόno], ζυγίζω [ziγίzo] naspram ζυγώνω [ziγόno], κεντρίζω [kendrίzo] naspram κεντρώνω [kendrόno], and θυμίζω [θimίzo] naspram θυμώνω [θimόno] dele isti koren; međutim, sufiksi koji su im pridruženi, naime, -izo i -όno, diverzifikuju značenje koje dovodi do različitih scenarija, koji povremeno nose figurativno značenje ili su nastali usled metonimijskog ili metaforičkog preslikavanja.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).