ПРОСТОРНА, ТЕМПОРАЛНА И ЕПИСТЕМИЧКА ПРОКСИМИЗАЦИЈА КАО ДИНАМИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ ИЗОБРАЖЕЊА ДОГАЂАЈА

Сажетак

Изображење догађаја, ентитета или односа зависи од језичких форми које активирају различите појмовне представе. Избор лексичко-граматичке јединице која служи као „подстицај” за концептуализацију евоцира низ појмовних операција које структурирају наше разумевање света. Дискурзивне стратегије које такве операције остварују производе перлокуционе ефекте код слушалаца путем симболичког изображења догађаја, што нужно подразумева деиктичку тачку гледишта, тј. укотвљену перспективу из које „видимо” догађај. Такво прагматичко позиционирање може подразумевати и употребу стратегије проксимизације у којој говорник, ради постизања јавне подршке евоцира појам антагонистичког ентитета који упада на концептуализаторову територију просторном, временском или епистемичком равни дискурсног простора. Овај рад испитује дискурзивно изображење корона вируса као ентитета који се приближава деиктичком центру у англоамеричком политичком дискурсу са циљем расветљавања прагматичних ефеката и основних операција изображења којима се постижу менталне представе спољне опасности код слушалаца. Подаци за истраживање се састоје од политичких изјава представника владајуће странке у Великој Британији и САД-у на службеним информативним састанцима ЦОВИД 19. Истраживање је показало да се у оба корпуса јављају лексички и граматички облици који реализују стратегију интерсубјективног просторног, временског и епистемичког позиционирања ради постизања заједничке тачке гледишта, на тај начин легитимизујући политике и акције спроведене током пандемије.