НЕОХЕЛЕНСКЕ СТУДИЈЕ ДАНАС – ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ УЧЕЊА ГРЧКОГ ЈЕЗИКА

Аутори

  • Војкан Стојичић Филолошки факултет Универзитета у Београду
  • Милена Јовановић Филолошки факултет Универзитета у Београду

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.13

Кључне речи:

грчки језик (као страни), диглосија, настава, учење, дијаспора, Србија

Сажетак

У раду је укратко приказан историјат учења грчког језика са кратким освртом на диглосију као проблем који је превазиђен
средином прошлог века када општи језик (κοινή νεοελληνική γλώσσα) постаје званични језик Републике Грчке. Укратко су истакнута питања која се односе на истраживање наставе и учења модерног грчког језика: ко га је све и из којих разлога учио као страни, какве су биле потребе и колико је било интересовање за његово учење, у матици и дијаспори, као и који је био профил наставника. Најзад, када је реч о институционализованој настави грчког језика, два су поглавља посвећена почецима наставе грчког језика код Срба и настави модерног грчког језика на универзитетском нивоу. Посебно је истакнуто оснивање Катедре за неохеленске студије, што представља почетак универзитетске наставе модерног грчког језика у Србији.

Downloads

Објављено

2016-12-30

Како цитирати

Стојичић V., & Јовановић M. (2016). НЕОХЕЛЕНСКЕ СТУДИЈЕ ДАНАС – ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ УЧЕЊА ГРЧКОГ ЈЕЗИКА. Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 36(1), 257–283. https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.13

Bрој часописа

Год. 36 Бр. 1 (2016)

Секција

Глотодидактика

Лиценца

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:

  1. Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
  2. Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
  3. Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).