PRAGMATIČKA KOMPETENCIJA SRPSKIH STUDENATA ŠPANSKOG JEZIKA
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2021.41.1.6%20Ključne reči:
pragmatička kompetencija, govorni činovi, odbijanje, španski kao strani jezikApstrakt
Cilj ove studije je da ispita pragmatičke strategije koje srpski studenti španskog jezika koriste u govornom činu odbijanja. Kao metod istraživanja, služimo se upitnikom DCT (Discourse Completion Test). Tačnije, predstavljamo dva dijaloga u kojima učesnici moraju da odbiju sve što im se ponudi. Računamo na dve grupe: jednu grupu od 20 srpskih učenika španskog jezika i jednu kontrolnu grupu od 20 španskih izvornih govornika. Što se tičе razlika između ove dve grupe, analiza pokazuje da srpski učenici imaju tendenciju da koriste strategije izvinjenja praćene adverbijalnim intenzifikatorima (“Lo siento mucho”), elemenat koji je retko korišćen od strane kontrolne grupe. Isto tako, srpski učenici španskog jezika često dodaju marker učtivosti (“por favor”) nakon molbi, što nije slučaj sa kontrolnom grupom. Kako ove dve osobine nisu česte ni u srpskom jeziku, rezultati nas navode na zaključak da ih srpski učenici prenose sa engleskog, kao prvog stranog jezika koji većina Srba uči u školi. Takođe, kontrolna grupa koristi detaljnija objašnjenja i dosta leksičkih negacija (“Imposible”), što nije slučaj sa srpskim učenicima španskog. Što se tiče sličnosti, trebalo bi napomenuti da obe grupe primenjuju dosta neformalnih vokativa (“tío, hombre”) i poštapalica (“pues, es que”), dve formule inače česte u španskoj kulturi.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).