PRAGMATIČKA KOMPETENCIJA SRPSKIH STUDENATA ŠPANSKOG JEZIKA

Apstrakt

Cilj ove studije je da ispita pragmatičke strategije koje srpski studenti španskog jezika koriste u govornom činu odbijanja. Kao metod istraživanja, služimo se upitnikom DCT (Discourse Completion Test). Tačnije, predstavljamo dva dijaloga u kojima učesnici moraju da odbiju sve što im se ponudi. Računamo na dve grupe: jednu grupu od 20 srpskih učenika španskog jezika i jednu kontrolnu grupu od 20 španskih izvornih govornika. Što se tičе razlika između ove dve grupe, analiza pokazuje da srpski učenici imaju tendenciju da koriste strategije izvinjenja praćene adverbijalnim intenzifikatorima (“Lo siento mucho”), elemenat koji je retko korišćen od strane kontrolne grupe. Isto tako, srpski učenici španskog jezika često dodaju marker učtivosti (“por favor”) nakon molbi, što nije slučaj sa kontrolnom grupom. Kako ove dve osobine nisu česte ni u srpskom jeziku, rezultati nas navode na zaključak da ih srpski učenici prenose sa engleskog, kao prvog stranog jezika koji većina Srba uči u školi. Takođe, kontrolna grupa koristi detaljnija objašnjenja i dosta leksičkih negacija (“Imposible”), što nije slučaj sa srpskim učenicima španskog. Što se tiče sličnosti, trebalo bi napomenuti da obe grupe primenjuju dosta neformalnih vokativa (“tío, hombre”) i poštapalica (“pues, es que”), dve formule inače česte u španskoj kulturi.