METAFORA MOSTA U POLITIČKOJ KOMUNIKACIJI KANCELARKE ANGELE MERKEL

Autori

  • Jasmina Mahmutović Raiffeisen BANK d.d. Sarajevo

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.8

Ključne reči:

politolingvistika, pojmovna metafora MOST, semantička borba, kognitivna teorija metafore

Apstrakt

     Metafore strukturiraju naš svakodnevni život, ne samo naš jezik, već i naše razmišljanje i delovanje (Lakoff, Johnson 2011: 11). Zbog svojih karakteristika „isticanja i senčenja“ (ibid: 18), metafore su posebno pogodne za nametanje određenog gledišta na činjeničnu ili problematičnu situaciju i za prikrivanje drugih aspekata . Ovaj članak koristi primer metafore mosta u upotrebi nemačke kancelarke Angele Merkel kako bi pokazao kako pokušava da „učini primaoce saučesnicima u njenom gledištu“ (Strauss et al. 1989: 664). Pre svega, rekonstruisani su različiti načini na koje se može koristiti metafora mosta i njihov značenjski potencijal. Drugi korak ilustruje koje jezičke strategije kancelarka sprovodi ovom metaforom. Treći korak pokazuje kako se semantičke bitke mogu izvesti pomoću metafora. Teorija konceptualnih metafora i politička lingvistika pružaju teorijski i metodološki okvir.

Downloads

Objavljeno

2019-12-30

Kako citirati

Mahmutović, J. (2019). METAFORA MOSTA U POLITIČKOJ KOMUNIKACIJI KANCELARKE ANGELE MERKEL. Živi Jezici, 39(1), 161–177. https://doi.org/10.18485/zivjez.2019.39.1.8

Broj časopisa

God. 39 Br. 1 (2019)

Sekcija

Lingvistika i primenjena lingvistika

Licenca

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).