DVOJEZIČNA NASTAVA U SRBIJI: POGLED U BLIŽU I DALJU PROŠLOST

Autori

  • Ljiljana Đurić Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2018.38.1.8

Ključne reči:

analiza jezičkih obrazovnih politika, javne politike, dvojezična nastava, Srbija, uloga aktera, iskustva iz prošlosti, nerešena pitanja

Apstrakt

I danas se u Srbiji dvojezična nastava posmatra kao pedagoška inovacija, iako se u kontinuitetu ostvaruje već 14 godina. Sa stanovišta analize jezičkih obrazovnih politika kao javnih politika, ta činjenica otvara nekolika pitanja, od kojih je jedno uloga različitih aktera u procesu njenog uvođenja, ostvarivanja i vrednovanja. Evidentiranjem najvažnijih domaćih iskustava koja su prethodila uvođenju dvojezične nastave 2004. godine u dve beogradske obrazovne institucije i analizom određenih aspekata tih iskustava, ovaj rad teži da odgovori na pitanje učinka različitih aktera u razvijanju tog modela nastave, ali i da time što će ukazati na probleme koji se javljaju kao konstanta, to jest koji do sada nisu efikasno rešeni, pogled u prošlost stavi u funkciju budućeg razvoja dvojezične nastave.

Downloads

Objavljeno

2018-12-30

Kako citirati

Đurić, L. (2018). DVOJEZIČNA NASTAVA U SRBIJI: POGLED U BLIŽU I DALJU PROŠLOST. Živi Jezici, 38(1), 195–212. https://doi.org/10.18485/zivjez.2018.38.1.8

Broj časopisa

God. 38 Br. 1 (2018)

Sekcija

U fokusu: dvojezična nastava

Licenca

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).