NASTANAK I ZNAČENJE POJMA FRANKOFONIJE

Autori

  • Ana Vujović Učiteljski fakultet, Univerzitet u Beogradu

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.1

Ključne reči:

frankofonija, francuski jezik, jezički prostor, kulturni prostor, političko-ekonomski prostor

Apstrakt

U radu najpre dajemo kratak istorijat nastanka pojma frankofonije, potom njegove definicije odnosno značenja, promene i prilagođavanja potrebama novog modernog vremena i novim životnim okolnostima. U početku povezane zajedničkom upotrebom francuskog jezika u komuniciranju, frankofone zemlje poslednjih decenija proširuju svoje aktivnosti na razne oblasti ljudskog delovanja. Ukazujemo pre svega na neophodnost da se francuski jezik danas razvija prilagođavajući se jezičkoj i kulturnoj tradiciji i osobenostima brojnih frankofonih zemalja na pet kontinenata. Predstavljamo i glavne etape u razvoju ideje o frankofoniji, kao i neke od najvažnijih zvaničnih državnih i nevladinih međunarodnih frankofonskih organizacija.

Downloads

Objavljeno

2016-12-30

Kako citirati

Vujović, A. (2016). NASTANAK I ZNAČENJE POJMA FRANKOFONIJE. Živi Jezici, 36(1), 21–39. https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.1

Broj časopisa

God. 36 Br. 1 (2016)

Sekcija

Filologija i studije kulture

Licenca

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).