СЛАТКА СТРАНА ФРАЗЕОЛОГИЈЕ: АНАЛИЗА ФРАЗЕОЛОГИЗАМА У АЛБАНСКОМ, ГРЧКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Аутори

  • Сара Мандић Универзитет у Београду

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.5

Кључне речи:

балканска фразеологија, фразеологизми, албански језик, грчки језик, српски језик, слатко

Сажетак

Предмет истраживања нашег рада представљају фразеолошке јединице трију несродна балканска језика, албанског, грчког и српског, које у свом саставу садрже неку од кључних лексема за именовање какве слатке намирнице или десерта, коју називамо „слатком компонентом“. Њих и њихове преводне еквиваленте анализирамо путем контрастивно-компаративне методе на семантичком плану са циљем утврђивања сличности и разлика са традиционалним схватањем слатког укуса као нечег веома пријатног и укусног. На основу спроведене анализе, утврђено је да фразеолошке јединице конфигурирају подједнако у позитивним семантичким пољима, као и у негативном семантичком пољу. Како резултати показују, испољавају се разлике по питању њихове мотивације, где сладак укус веома утиче на изразе са позитивном конотацијом, док код фраза са негативном конотацијом не игра значајну улогу.

Downloads

Објављено

2020-12-30

Како цитирати

Мандић, С. (2020). СЛАТКА СТРАНА ФРАЗЕОЛОГИЈЕ: АНАЛИЗА ФРАЗЕОЛОГИЗАМА У АЛБАНСКОМ, ГРЧКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 40(1), 97–118. https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.5

Bрој часописа

Год. 40 Бр. 1 (2020)

Секција

Лингвистика

Лиценца

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:

  1. Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
  2. Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
  3. Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).