АЛЕКСАНДАР СОЛЖЕЊИЦИН – БЕСЕДА НА ХАРВАРДУ
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.14Кључне речи:
стилистика, Солжењицин, реторика, стилске фигуре, беседа, беседник, аудиторијумСажетак
Овај рад кроз призму говора на Универзитету Харвард 1978. године, проучава стилистику беседе руског писца Александра Солжењицина. У свом говору Солжењицин размишљајући о прошлости и садашњости Русије, користи реторичке универзалије: метафору, епитет, поређење; реторичкe узвике, анафору, више везника, синтаксички паралелизам. Осим стилске анализе самог текста и анализе самог говора, предмет овог истраживања ће бити и битне компоненте беседништва, беседничка тријада logos, ethos, pathos, као и реторичке универзалије у говорништву Солжењицина. Тропи и фигуре се описују са тачке гледишта повећања утицаја на примаоца. Закључак је такав да је овладавање визуелним и изражајним средствима језика показатељ високог нивоа комуникацијске компетенције говорника.
