АЛЕКСАНДАР СОЛЖЕЊИЦИН – БЕСЕДА НА ХАРВАРДУ

Аутори

  • Александра Весић Универзитет у Београду

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.14

Кључне речи:

стилистика, Солжењицин, реторика, стилске фигуре, беседа, беседник, аудиторијум

Сажетак

Овај рад кроз призму говора на Универзитету Харвард 1978. године, проучава стилистику беседе руског писца Александра Солжењицина. У свом говору Солжењицин размишљајући о прошлости и садашњости Русије, користи реторичке универзалије: метафору, епитет, поређење; реторичкe узвике, анафору, више везника, синтаксички паралелизам. Осим стилске анализе самог текста и анализе самог говора, предмет овог истраживања ће бити и битне компоненте беседништва, беседничка тријада logos, ethos, pathos, као и реторичке универзалије у говорништву Солжењицина. Тропи и фигуре се описују са тачке гледишта повећања утицаја на примаоца. Закључак је такав да је овладавање визуелним и изражајним средствима језика показатељ високог нивоа комуникацијске компетенције говорника.

Downloads

Објављено

2020-12-30

Како цитирати

Весић, А. (2020). АЛЕКСАНДАР СОЛЖЕЊИЦИН – БЕСЕДА НА ХАРВАРДУ. Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 40(1), 277–300. https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.14

Bрој часописа

Год. 40 Бр. 1 (2020)

Секција

Наука о књижевности

Лиценца

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:

  1. Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
  2. Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
  3. Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).