Употреба женског морфолошког рода приликом навођења титула и занимања жена у онлајн новинама Блиц у периоду од 2000. до 2018. године

Аутори

  • Сања Маркељић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2022.42.1.6

Кључне речи:

женски морфолошки род, језичка родна равноправност, недоследност(и), Блиц

Сажетак

У овом раду бавимо се употребом женског морфолошког рода приликом навођења титула и занимања жена у новинарским текстовима онлајн листа Блиц у периоду од 2000. до 2018. године. Циљ рада је сагледати да ли се употреба женског морфолошког рода кретала узлазном путањом у поменутом периоду. У раду полазимо од претпоставке да ће истраживање на корпусу од 285 онлајн новинарских текстова забележити пораст у употреби женског морфолошког рода због све веће посвећености језичкој родној равноправности и подизању свести о њеној важности. Међутим, очекујемо да ћемо забележити и недоследности у његовој употреби јер је, као што се у коришћеној литератури наводи, медијским кућама допуштено да самостално одлучују о примени језичких и других аспеката медијске родне равноправности. Спроведено истраживање потврдило је обе наведене претпоставке.

Референце

Begović 2016: B. Begović, Upotreba rodno osetljivog jezika i prikaz žena u štampanim medijima u Srbiji. CM: Communication Management: časopis za upravljanje komuniciranjem, 35, 59–80.

Cvetinčanin Knežević i Lalatović 2019: H. Cvetinčanin Knežević, J. Lalatović, Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika. Beograd: Centar za ženske studije (Beograd: Radunić štampa)

Filipović 2009: J. Filipović, Moć reči: ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Filipović i Kuzmanović Jovanović 2012: J. Filipović, A. Kuzmanović Jovanović, Vodič za rodno osetljiv pristup medijima u Srbiji: Preporuke i dosadašnja praksa. Beograd: Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije.

Gligorijević 2016: J. Gligorijević, Borba za jednakost je večna. Vreme, 03.11.2016, 1348. [https://www.vreme.com/vreme/borba-za-jednakost-je-vecna/]

Ignjatović 2017: Н. Б. Игњатовић, Родно осетљив језик у јавном дискурсу. Philologia Mediana, 9, 479–499. / N. B. Ignjatović, Rodno osetljiv jezik u javnom diskursu. Philologia Mediana, 9, 479–499.

Milanović, Subašić i Opačić 2017: В. Милановић, Б. Субашић, Б. Опачић, Жене у јавним установама културе. Београд: Завод за проучавање културног развитка. / V. Milanović, B. Subašić, B. Opačić, Žene u javnim ustanovama kulture. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Milinkov 2016: S. Milinkov, Formalno i neformalno obrazovanje i profesionalni status novinarki u Vojvodini – rodna perspektiva (doktorka disertacija). [https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija145940953875246.pdf?controlNumber=(BISIS)100435&fileName=145940953875246.pdf&id=5246&source=NaRDuS&language=sr]

Savić 2004: S. Savić, Žena skrivena jezikom medija: kodeks neseksistčke upotebe jezika. Novi Sad: Futura publikacije.

Savić 2009: S. Savić, Uputstva za standardizaciju rodno osetljivog jezika. U Njegoševi dani, međunarodni naučni skup, Cetinje, 27-29. jun 2008: zbornik radova (str. 301–320). Nikšić: Filozofski fakultet.

Savić i dr. 2009: S. Savić, M. Čanak, V. Mitro, G. Štasni, Rod i jezik. Novi Sad: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja.

Објављено

2022-12-29

Како цитирати

Маркељић, С. (2022). Употреба женског морфолошког рода приликом навођења титула и занимања жена у онлајн новинама Блиц у периоду од 2000. до 2018. године . Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 42(1), 113–134. https://doi.org/10.18485/zivjez.2022.42.1.6

Bрој часописа

Год. 42 Бр. 1: (2022)

Секција

Лингвистика и примењена лингвистика

Лиценца

Сва права задржана (c) 2022 Сања Маркељић

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:

  1. Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
  2. Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
  3. Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).