Upotreba ženskog morfološkog roda prilikom navođenja titula i zanimanja žena u onlajn novinama Blic u periodu od 2000. do 2018. godine

Autori

  • Sanja Markeljić Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2022.42.1.6

Ključne reči:

ženski morfološki rod, jezička rodna ravnopravnost, nedoslednost(i), Blic

Apstrakt

U ovom radu bavimo se upotrebom ženskog morfološkog roda prilikom navođenja titula i zanimanja žena u novinarskim tekstovima onlajn lista Blic u periodu od 2000. do 2018. godine. Cilj rada je sagledati da li se upotreba ženskog morfološkog roda kretala uzlaznom putanjom u pomenutom periodu. U radu polazimo od pretpostavke da će istraživanje na korpusu od 285 onlajn novinarskih tekstova zabeležiti porast u upotrebi ženskog morfološkog roda zbog sve veće posvećenosti jezičkoj rodnoj ravnopravnosti i podizanju svesti o njenoj važnosti. Međutim, očekujemo da ćemo zabeležiti i nedoslednosti u njegovoj upotrebi jer je, kao što se u korišćenoj literaturi navodi, medijskim kućama dopušteno da samostalno odlučuju o primeni jezičkih i drugih aspekata medijske rodne ravnopravnosti. Sprovedeno istraživanje potvrdilo je obe navedene pretpostavke. 

Reference

Begović 2016: B. Begović, Upotreba rodno osetljivog jezika i prikaz žena u štampanim medijima u Srbiji. CM: Communication Management: časopis za upravljanje komuniciranjem, 35, 59–80.

Cvetinčanin Knežević i Lalatović 2019: H. Cvetinčanin Knežević, J. Lalatović, Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika. Beograd: Centar za ženske studije (Beograd: Radunić štampa)

Filipović 2009: J. Filipović, Moć reči: ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Filipović i Kuzmanović Jovanović 2012: J. Filipović, A. Kuzmanović Jovanović, Vodič za rodno osetljiv pristup medijima u Srbiji: Preporuke i dosadašnja praksa. Beograd: Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije.

Gligorijević 2016: J. Gligorijević, Borba za jednakost je večna. Vreme, 03.11.2016, 1348. [https://www.vreme.com/vreme/borba-za-jednakost-je-vecna/]

Ignjatović 2017: Н. Б. Игњатовић, Родно осетљив језик у јавном дискурсу. Philologia Mediana, 9, 479–499. / N. B. Ignjatović, Rodno osetljiv jezik u javnom diskursu. Philologia Mediana, 9, 479–499.

Milanović, Subašić i Opačić 2017: В. Милановић, Б. Субашић, Б. Опачић, Жене у јавним установама културе. Београд: Завод за проучавање културног развитка. / V. Milanović, B. Subašić, B. Opačić, Žene u javnim ustanovama kulture. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Milinkov 2016: S. Milinkov, Formalno i neformalno obrazovanje i profesionalni status novinarki u Vojvodini – rodna perspektiva (doktorka disertacija). [https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija145940953875246.pdf?controlNumber=(BISIS)100435&fileName=145940953875246.pdf&id=5246&source=NaRDuS&language=sr]

Savić 2004: S. Savić, Žena skrivena jezikom medija: kodeks neseksistčke upotebe jezika. Novi Sad: Futura publikacije.

Savić 2009: S. Savić, Uputstva za standardizaciju rodno osetljivog jezika. U Njegoševi dani, međunarodni naučni skup, Cetinje, 27-29. jun 2008: zbornik radova (str. 301–320). Nikšić: Filozofski fakultet.

Savić i dr. 2009: S. Savić, M. Čanak, V. Mitro, G. Štasni, Rod i jezik. Novi Sad: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja.

Objavljeno

2022-12-29

Kako citirati

Markeljić С. (2022). Upotreba ženskog morfološkog roda prilikom navođenja titula i zanimanja žena u onlajn novinama Blic u periodu od 2000. do 2018. godine . Živi Jezici, 42(1), 113–134. https://doi.org/10.18485/zivjez.2022.42.1.6

Broj časopisa

God. 42 Br. 1: (2022)

Sekcija

Lingvistika i primenjena lingvistika

Licenca

Sva prava zadržana (c) 2022 Сања Маркељић

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).