МЕСТО АРАПСКОГ ЈЕЗИКА У УПОРЕДНИМ ПРОУЧАВАЊИМА СЕМИТСКИХ ЈЕЗИКА
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2023.43.1.2Кључне речи:
семитски језици, арапски језик, Арабијско полуострво, лингвистикаСажетак
Семитски језици потичу из древних времена, и подручје на коме су се они говорили није се много мењало око три миленијума (осим Етиопије) све до ширења ислама у VII веку. Назив семитски потиче из Старог завета од легендарног Сема, сина Ноја, јер су народи и племена на Арабијском полуострву који су говорили и говоре бројним језицима сматрани његовим потомцима. Многобројни писани споменици који потичу из III миленијума пре н. е. говоре о територијалној распрострањености семитских језика од Блиског истока до Иранске висоравни. Касније су се семитски језици (имајући у виду арапски књижевни језик и његове дијалекте) проширили и на регион Северне Африке. Постоје бројни докази о присуству Арапа на древном Блиском истоку, у земљама плодног полумесеца и суседних крајева, али је арапски постао доминантан семитски језик успоном и експанзијом ислама у VII веку н. е. Арапски језик је имао огроман значај у периоду средњег века, а такође је био и остао један од најважнијих језика људске цивилизације. У овом раду бавићу се положајем арапског језика у упоредном проучавању са њему сродним семитским језицима.
Референце
Анис (1966): I. Anīs, Min asrār al-luġa. Al-Qāhira: Maktabat al-Anǧlū al-Miṣriya.
Голденберг (2013): G. Goldenberg, Semitic Languages. Oxford: Oxford University Press.
Гранде (1998): Б. М. Гранде, Введение в сравнительное изучение семитских языков,Москва: Восточная литература.
Муфтић (1999):Т. Муфтић, Граматика арапскога језика. Сарајево: Љиљан.
Танасковић и Митровић (2011): Д. Танасковић, А. Митровић. Граматика арапског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Хити (1967):Ф. Хити, Историја Арапа. Сарајево: И. п. „Веселин Маслеша“.
Хурани (2016): А. Хурани. Историја арапских народа. Београд: Clio.
Versteegh, Kees (2014). The Arabic Language. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2023 Стефан Јовичић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:
- Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
- Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).