MESTO ARAPSKOG JEZIKA U UPOREDNIM PROUČAVANJIMA SEMITSKIH JEZIKA
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2023.43.1.2Ključne reči:
семитски језици, арапски језик, Арабијско полуострво, лингвистикаApstrakt
Semitski jezici potiču iz drevnih vremena, i područje na kome su se oni govorili nije se mnogo menjalo oko tri milenijuma (osim Etiopije) sve do širenja islama u VII veku. Naziv semitski potiče iz Starog zaveta od legendarnog Sema, sina Noja, jer su narodi i plemena na Arabijskom poluostrvu koji su govorili i govore brojnim jezicima smatrani njegovim potomcima. Mnogobrojni pisani spomenici koji potiču iz III milenijuma pre n. e. govore o teritorijalnoj rasprostranjenosti semitskih jezika od Bliskog istoka do Iranske visoravni. Kasnije su se semitski jezici (imajući u vidu arapski književni jezik i njegove dijalekte) proširili i na region Severne Afrike. Postoje brojni dokazi o prisustvu Arapa na drevnom Bliskom istoku, u zemljama plodnog polumeseca i susednih krajeva, ali je arapski postao dominantan semitski jezik usponom i ekspanzijom islama u VII veku n. e. Arapski jezik je imao ogroman značaj u periodu srednjeg veka, a takođe je bio i ostao jedan od najvažnijih jezika ljudske civilizacije. U ovom radu baviću se položajem arapskog jezika u uporednom proučavanju sa njemu srodnim semitskim jezicima.
Reference
Анис (1966): I. Anīs, Min asrār al-luġa. Al-Qāhira: Maktabat al-Anǧlū al-Miṣriya.
Голденберг (2013): G. Goldenberg, Semitic Languages. Oxford: Oxford University Press.
Гранде (1998): Б. М. Гранде, Введение в сравнительное изучение семитских языков,Москва: Восточная литература.
Муфтић (1999):Т. Муфтић, Граматика арапскога језика. Сарајево: Љиљан.
Танасковић и Митровић (2011): Д. Танасковић, А. Митровић. Граматика арапског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Хити (1967):Ф. Хити, Историја Арапа. Сарајево: И. п. „Веселин Маслеша“.
Хурани (2016): А. Хурани. Историја арапских народа. Београд: Clio.
Versteegh, Kees (2014). The Arabic Language. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2023 Stefan Jovičić

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).