ИНФИНИТИВНЕ ПРИЛОШКЕ ФИНАЛНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ОБАВЕЗНЕ КОНТРОЛЕ У ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Аутори

  • Јелена Пухар Универзитет у Београду

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.6

Кључне речи:

инфинитивне прилошке финалне конструкције, обавезна контрола, италијански језик, PRO

Сажетак

Циљ овога рада је да, у теоријском оквиру генеративне граматике, испитамо које се подврсте обавезне контроле јављају у инфинитивним прилошким финалним конструкцијама у италијанском језику, да анализирамо семантичку вредност фонетски неисказаног субјекта инфинитивних конструкција (PRO), као и да размотримо у којим условима се подударају морфолошка и семантичка вредност контролисаног елемента. Наше истраживање, у којем користимо метод анализе садржаја, показује да се у инфинитивним прилошким финалним конструкцијама у италијанском језику могу јавити потпуна, делимична и подељена контролa и да се морфолошка и семантичка вредност фонетски нереализованог субјекта у конструкцијама потпуне и подељене контроле подударају.

Downloads

Објављено

2020-12-30

Како цитирати

Пухар, Ј. (2020). ИНФИНИТИВНЕ ПРИЛОШКЕ ФИНАЛНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ОБАВЕЗНЕ КОНТРОЛЕ У ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ. Живи језици: часопис за стране језике и књижевности, 40(1), 119–136. https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.6

Bрој часописа

Год. 40 Бр. 1 (2020)

Секција

Лингвистика

Лиценца

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.

Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:

  1. Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
  2. Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
  3. Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).