СМИСАО СВЕТЛОСТИ У УМЕТНИЧКОЈ ПРОЗИ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА

Сажетак

     У овом чланку аутор износи резултате до којих је дошао истражујући уметничку прозу Николе Милошевића – знаменитог српског филозофа и књижевног теоретичара. Супротстављајући се увреженом термину трилогија (реч је о броју романа поменутог аутора), који су усвојили сви проучаваоци његове прозе, аутор чланка све време инсистира на термину тетралогија, пошто је анализирао и његов први роман Deus abconditus. Полазећи од једне реченице Самјуела Бекета, аутор чланка усредсредио је пажњу не само на тајанствени смисао светлости – феномен непримећен у књижевном стваралаштву Николе Милошевића, него и на динамичан однос између два међусобно супротна наговештаја (меланхолични и метафизички) који исијавају из његове несвакидашње прозе.