PROZODIJSKE OSOBINE PARENTETIČKIH IZRAZA U FORMI KLAUZE U SRPSKOM JEZIKU
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2023.43.1.1Apstrakt
Cilj ovog rada jeste da predstavi analizu prozodijskih osobina parentetičkih izraza u formi klauze u srpskom jeziku. Pri analizi u obzir se uzima visina, intenzitet, brzina artikulacije, kao i prozodijski domen u odnosu na klauzu u kojoj se parentetički izraz nalazi. Govoreći o visini i intenzitetu, primećeno je da izgovor klauze domaćina prati silaznu putanju bez obzira na prisustvo parentetičkog izraza. Što se tiče brzine artikulacije, nije bilo moguće uočiti pravilnosti u ponašanju parentetičkog izraza u odnosu na klauzu domaćina. Uzimajući u obzir intonacijski domen, može se reći da parentetički izrazi u formi klauze u srpskom jeziku imaju tendenciju ka formiranju odvojenih intonacijskih fraza, bivajući tako svrstane u ‘prototipske parentetičke izraze’ prema podeli koju daje Dehé’s (2014).
Reference
Altmann 1981: H. Altman, Formen der “Herausstellung” im Deutschen: Rechtsversetzung, Linksversetzung, freies Thema und verwandte Konstruktionen. Tübingen: Niemeyer.
Bolinger 1989: D. Bolinger, Intonation and Its Uses: Melody in Grammar and Discourse. London: Edward Arnold.
Brandt 1994: M. Brandt, Subordination und Parenthese als Mittel der Informationsstrukturierung in Texten. Sprache und Pragmatik 32: 1–37.
Crystal 1969: D. Crystal, Prosodic Systems and Intonation in English. Cambridge: CUP.
Dehé & Kavalova 2007: N. Dehé & Y. Kavalova, Parentheticals. Amsterdam: John Benjamins.
Dehé 2014: N. Dehé, Parentheticals in Spoken English: The Syntax-Prosody Relation. Cambridge: CUP.
Döring 2007: S. Döring, Quieter, faster, lower, and set off by pauses? Reflections on prosodic aspects of parenthetical constructions in modern German. In N. Dehé & Y. Kavalova (eds.), Parentheticals. Amsterdam: John Benjamins. 284-306.
Jung: 1980: W. Jung, Grammatik der deutschen Sprache. Leipzig: Bibliographisches Institut.
Kavalova, Y. (2007). And-parenthetical clauses. In N. Dehé & Y. Kavalova (eds.), Parentheticals. Amsterdam: John Benjamins. 145-172.
Kluck 2011: M. Kluck, Sentence amalgamation. Groningen: LOT: Netherlands Graduate School of Linguistics.
Ladd 1986: Ladd, Intonational phrasing: the case for recursive prosodic structure. Phonology Yearbook 3, 311-40.
Nespor & Vogel 1986: M. Nespor & I. Vogel, Prosodic Phonology. Dordrecht: Foris.
Öhlschläger 1996: G. Öhlschläger, Überlegungen zur Funktion von Parenthesen. In Sprache und Kommunikation im Kulturkontext: Beiträge zum Ehrenkolloquium aus Anlaß des 60. Geburtstages von Gotthard Lerchner. V. Hertel, I.
Barz, R. Metzler and B. Uhlig (eds), 315–24. Frankfurt: Peter Lang.
Pierrehumbert 1987: J. Pierrehumbert, The Phonology and Phonetics of English Intonation. Bloomington IN: Indiana University Press.
Potts 2005: C. Potts, The Logic of Conventional Implicatures. Oxford: OUP.
Schwyzer 1939: E. Schwyzer, Die Parenthese im engern und im weitern Sinne. [Abhandlungen der Preußischen Akademie der Wissenschaften]. Berlin: Verlag der Akademie der Wissenschaften/ Walter de Gruyter.
Selkirk, E. (1984). Phonology and Syntax. The Relation between Sound and Structure. Cambridge MA: The MIT Press.
Wichmann, A. (2001). Spoken parentheticals. In A Wealth of English (Studies in Honour of Göran Kjellmer), K. Aijmer (ed), 177–193. Göteborg: Acta Universitatis Gothoburgensis.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2024 Gordana Ćirić Ognjenović
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).
