TEORIJE USVAJANJA JEZIKA: GENERATIVNI ILI EMERGENTISTIČKI PRISTUP

Autori

  • Slobodanka Gligorić Filološka gimnazija, Beograd

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.5

Ključne reči:

generativni pristup, univerzalna gramatika, UB pristup, modularnost

Apstrakt

Jezik je univerzalna sposobnost svakog čoveka – iako ne poseduju svi ljudi isti jezik, činjenica je da svi ljudi poseduju jezik. Ovaj jedinstveni način komunikacije svojstven je našoj vrsti nekih 200.000 godina, međutim način na koji dolazi do njegovog usvajanja još uvek je misterija za nauku. Ovaj rad ima za cilj da predstavi dve suprotstavljene struje razvojne psiholingvistike: generativni pristup Noama Čomskog i emergentistički pristup zasnovan na jezičkoj upotrebi Majkla Tomazela, njihove ideje i postulate i da kroz pregled studija vezanih za ovu oblast ukaže na osnovne sličnosti i razlike između ova dva pravca. Poseban naglasak stavlja se na kritike upućene i jednoj i drugoj školi mišljenja, kao i novim teorijskim pravcima koji su nastali kao rezultat ovakvog kritičkog preispitivanja.

Downloads

Objavljeno

2016-12-30

Kako citirati

Gligorić, S. (2016). TEORIJE USVAJANJA JEZIKA: GENERATIVNI ILI EMERGENTISTIČKI PRISTUP. Živi Jezici, 36(1), 119–131. https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.5

Broj časopisa

God. 36 Br. 1 (2016)

Sekcija

Glotodidaktika

Licenca

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).