Uputstvo za autore

DOSTAVLJANJE RUKOPISA

Rukopisi koje autor želi da objavi dostavljaju se elektronski, putem platforme časopisa Živi jezici: https://zivijezici.fil.bg.ac.rs/index.php/zivijezici/about/submissions.

Radovi treba da budu u Word formatu i mogu biti napisani na srpskom, engleskom, nemačkom, ruskom, francuskom, italijanskom ili španskom jeziku. Po dogovoru sa urednikom rad može biti objavljen i na nekom drugom jeziku. U zavisnosti od jezika na kome su napisani, svi radovi moraju biti u skladu sa odgovarajućim pravopisnim normama datog jezika. Radovi koji su u procesu objavljivanja, već objavljeni ili ponuđeni za objavljivanje u nekoj drugoj publikaciji ne mogu biti prihvaćeni za objavljivanje u časopisu Živi jezici. Ukoliko je rad bio izložen na naučnom skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak o tome treba da bude naveden u posebnoj napomeni, po pravilu pri dnu članka.

STRUKTURA I TEHNIČKO OBLIKOVANjE RADA

Radovi poslati na recenziranje moraju biti strukturisani na sledeći način: podaci o autoru, naslov rada, apstrakt, ključne reči, osnovni tekst, literatura, rezime sa ključnim rečima, prilozi. Rukopis treba da bude ispravan u pogledu pravopisa, gramatike i akademskog stila.

1. Podaci o autoru

U prvom redu se navodi ime i prezime autora, a u drugom pun, zvanični naziv institucije u kojoj je autor zaposlen. Nazivi složenih organizacija treba da odražavaju hijerarhiju njihove strukture (npr. Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za opštu lingvistiku). Ako je autora više, mora se naznačiti afilijacija svakog od navedenih autora. Funkcija i zvanje autora se ne navode, s izuzetkom doktoranada u kom slučaju se ova informacija navodi ispod ustanove na kojoj autor/ka studira. Koristi se font Times New Roman, verzal, veličina slova od 12 tačaka, uz levu marginu.
Službena adresa i elektronska adresa autora daju se u podbelešci, koja je zvezdicom vezana za prezime autora.

2. Naslov rada

Naslov rada navodi se dva reda ispod naziva institucije, verzalom, velikim slovima veličine od 12 tačaka i centriran na središnju poziciju. Naslov treba da što vernije i konciznije odražava sadržaj rada. U interesu je autora da se koriste reči i fraze prikladne za indeksiranje i pretraživanje.

Ukoliko je rad nastao u okviru određenog projekta (programa), obavezno u podnožnoj napomeni, vezanoj zvezdicom za naslov rada, navesti tačan naziv projekta (programa), njegov broj, finansijera i instituciju u okviru koje se realizuje.

3. Sažetak

Sažetak rada predstavlja sažeti prikaz ciljeva istraživanja, metode, rezultata i zaključaka, a treba da sadrži od 100 do 250 reči. Piše se na jeziku i pismu na kome je rad napisan. Sažetak se od naslova rada odvaja jednim praznim redom, a piše se slovima veličine od 11 tačaka, prvi red uvučen za 1 cm, bez oznake Sažetak ili Apstrakt.
Autor je dužan da dostavi sažetak na srpskom i engleskom jeziku, bez obzira na jezik rada.

4. Ključne reči

Ključne reči navode se sa oznakom Ključne reči: odmah ispod sažetka, slovima veličine od 11 tačaka, prvi red uvučen 1 cm. Ključne reči su termini ili izrazi kojima se ukazuje na celokupnu problematiku istraživanja i ne može ih biti više od sedam. Preporučljivo je određivati ih oslanjajući se na stručne terminološke rečnike, a u interesu je autora da učestalost ključnih reči (s obzirom na mogućnost lakšeg pretraživanja) bude što veća.

Ključne reči daju se na jeziku na kojem je napisan sažetak. 

Autor je dužan da dostavi ključne reči na srpskom i engleskom, bez obzira na jezik rada.

5. Osnovni tekst

Osnovni tekst se piše fontom Times New Roman, veličine od 12 tačaka, prored 1,5. Treba da bude izravnan s obeju strana, dok je prvi red uvučen za 1 cm. Prored je 1,5.

Rad treba da bude napisan na srpskom, engleskom, nemačkom, ruskom, francuskom, italijanskom ili španskom jeziku. Radovi mogu biti napisani ćirilicom i latinicom. Ukoliko se u tekstu koristi poseban, nestandardni font, autori su u obavezi da navedeni font dostave Redakciji uz sam rad.

U tekstu se ne dodaje prostor niti iznad niti ispod paragrafa.

Sve slike, grafikoni i tabele treba da budu uključene u glavni Word dokument. Rezolucija slika, ukoliko ih ima u radu, mora biti 300 dpi. Potrebno je navesti broj za svaku tabelu, grafikon i/ili sliku, npr. Tabela 1 ili Slika 1 ili Grafikon 1, uz odgovarajući naslov i bibliografsku parentezu gde je potrebno. Naslov tabele se uvek navodi iznad same tabele, a naziv grafikona ili slike ispod grafikona, odnosno slike.
U glavnom tekstu je potrebno opisati tabelu, figuru, odnosno sliku i pozvati se na njeno skraćeno ime, npr: U Figuri 3 prikazan je presek…

Pravopisne napomene
Navodnici se koriste u skladu sa pravopisom jezika na kome je rad napisan. U slučaju srpskog jezika, to podrazumeva dvostruke gornje, odnosno donje navodnike („…”). U slučaju navoda unutar citata, koristiti jednostruke navodnike (’…’).
Pored poštovanja pravopisnih normi, autori treba da se u pripremi rukopisa za štampu pridržavaju i sledećeg:
a) Naslovi posebnih publikacija (monografija, zbornika, časopisa, rečnika i sl.) koji se pominju u tekstu rada navode se kurzivom na jeziku na kome su napisani.
b) Strana imena u srpskom tekstu pišu se transkribovano (prilagođeno srpskom jeziku) prema pravilima Pravopisa srpskoga jezika, a kada se strano ime prvi put navede, u zagradi se daje izvorno pisanje, osim ako je ime široko poznato (npr. Noam Čomski), ili se izvorno piše isto kao u srpskom (npr. Filip F. Fortunatov).
c) Pri navođenju citata u tekstu rada, poželjno je da to bude prema izvornom tekstu (originalu). Ukoliko se navodi citat iz prevedenog rada, treba u odgovarajućoj fusnoti navesti bibliografske podatke o originalu.

6. Citiranje i navođenje u tekstu

Citiranje u samom tekstu mora biti jedinstveno i usaglašeno tokom čitavog rada. Koristi se bibliografska parenteza kao sistem citiranja koji preovlađuje u nauci o jeziku. U pitanju je: otvorena zagrada, prezime autora izvora, godina izdanja, dve tačke, brojevi stranica na koje se autor poziva, zatvorena zagrada. Primeri:

(Filipović 2008: 37–55)

(v. Filipović 2008: 37–55)

(up. Filipović 2008: 37–55)

Filipović (2008: 37–55) interpretira datu pojavu kao...

Ako se citira više susednih stranica istog rada, daju se cifre koje se odnose na prvu i poslednju stranicu koja se citira, a između njih stavlja se crta (ne crtica). Na primer: (Ivić 1986: 128–130). Ako se citira više nesusednih stranica istog rada, cifre koje se odnose na stranice u citiranom radu, odvajaju se zarezom. Na primer: (Ivić 1986: 128, 130).

Ukoliko se navodi veći broj radova istog autora publikovanih u istoj godini, radovi treba da budu označeni slovima uz godinu izdanja npr. 2000a, 2000б, 2000в odnosno 2000a, 2000b, 2000c.

Ukoliko bibliografski izvor ima dva autora u umetnutoj bibliografskoj napomeni navode se prezimena oba autora, npr. (Ivić i Klajn 2013).

Prilikom navođenja koautorskih radova, treba navesti imena do tri autora; ukoliko je citirani izvor delo više od tri autora, navodi se prezime prvog autora i dodaje komponenta i dr. (npr. Petrović i dr. 2014: 88–89).
Ako se u parentezi upućuje na radove dvaju ili više autora, podatke o svakom sledećem radu treba odvojiti tačkom i zapetom, na primer (Belić 1958; Stevanović 1968), i navesti ih hronološki (od starijih ka novijim).

Citati koji sadrže više od 40 reči moraju biti jasno identifikovani korišćenjem različitog stila pasusa (uvučen pasus za 1 cm, font Times New Roman, 11 pt). Takav navod ne treba stavljati pod znake navodnika.

Podbeleške tj. fusnote, obeležene arapskim ciframa (iza pravopisnog znaka, bez tačke ili zagrade), daju se pri dnu stranice u kojoj se nalazi deo teksta na koji se fusnota odnosi. Preporučuje se izbegavanje fusnota, a ako se koriste, treba da sadrže samo dodatne informacije ili komentare, a ne podatke o korišćenim izvorima. Navode se slovima veličine od 10 tačaka, izravnano s obeju strana, font Times New Roman.

Pozivanje na neobjavljene radove i prezentacije nije poželjno.

7. Navođenje literature

Citirana literatura navodi se u posebnom odeljku nakon osnovnog teksta rada naslovljenog nazivom Literatura, slovima veličine od 12 tačaka u tzv. visećim paragrafima (engl. hanging). Ovaj odeljak nalazi se posle glavnog teksta, a pre sažetka na kraju rada.

Reference se navode prema jedinstvenom principu i azbučnom, odnosno abecednom redosledu. Kada se isti autor navodi više puta, poštuje se redosled godina u kojima su izvori citiranja publikovani, tako što se publikacije navode od novijih ka starijim. Prezimena autora navedena u literaturi moraju se podudarati sa prezimenima na način kako su navedena u glavnom tekstu.

Autori su dužni da uz ćirilične reference u literaturi navedu njihove pune podatke latiničnim pismom.
Ne treba koristiti podešavanja za automatsko navođenje literature.

Princip navođenja referenci je sledeći:

a) monografije:

Končarević 2004: K. Končarević, Savremena nastava ruskog jezika: sadržaji, organizacija, oblici. Beograd: Slavističko društvo Srbije.

b) članci u periodičnim izdanjima:

Vujović 2014: А. Вујовић, Франкофона поезија за децу у интегрисаној настави француског језика на раном узрасту. Иновације у настави, 27(1), 105–117. / A. Vujović, Frankofona poezija za decu u integrisanoj nastavi francuskog jezika na ranom uzrastu. Inovacije u nastavi, 27(1), 105–117.

c) prilozi u zbornicima:

Vučo i Durbaba 2012: Ј. Вучо, О. Дурбаба, Криза филолошких студија: ставови студената и наставника о усклађености студијских садржаја, наставе и потреба савременог друштва. У М. Ковачевић, Д. Бошковић (ур.), Савремено друштво и криза проучавања језика и књижевности (стр. 123–139). Крагујевац: ФИЛУМ. / J. Vučo, O. Durbaba, Kriza filoloških studija: stavovi studenata i nastavnika o usklađenosti studijskih sadržaja, nastave i potreba savremenog društva. U M. Kovačević, D. Bošković (ur.), Savremeno društvo i kriza proučavanja jezika i književnosti (str. 123–139). Kragujevac: FILUM:

č) izvori sa interneta:

Klepin 2004: K. Kleppin, Bei dem Lehrer kann man ja nichts lernen. Zur Unterstützung von Motivation durch Sprachlernberatung. In Zeitschrift für Interkulturellen Fremdsprachenunterricht [Online], 9(2), [http://www.spz.tu-darmstadt.de/projekt_ejournal/jg-09-2/beitrag/Kleppin2.htm]. 

ć) Monografska publikacija s korporativnim autorom:

Komisija, asocijacija ili organizacija, uz koju na naslovnoj strani nije navedeno ime individualnog autora, preuzima ulogu korporativnog autora. Primeri:

Republički zavod za statistiku RS 2008: Republika Srbija. Republički zavod za statistiku, Dva veka razvoja Srbije: Statistički pregled. Beograd: RZS.

Savet Evrope 2001: Council of Europe, Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment. Cambrige: Cambrige University Press.

d) Anonimna dela:

Anonimno 1877: Српске народне загонетке, уредио и издао Стојан Новаковић. Београд: Задужбина Чупићева. / Srpske narodne zagonetke, uredio i izdao Stojan Novaković. Beograd: Zadužbina Čupićeva.

dž) Prilog u novinama:

Kljakić 2004: S. Kljakić,  Čerčilov rat zvezda protiv Hitlera. Politika, 1. 7. 2004, 5.

 

U zavisnosti od jezika i pisma radova, postupak navođenja je sledeći:

a) literatura štampana latinicom:

Dimitrijević 1979: N. Dimitrijević, Zablude u nastavi stranih jezika. Sarajevo: IGKRO „Svjetlost“, OOUR Zavod za udžbenike.

b) literatura štampana ćirilicom:

Vujović 2014: А. Вујовић, Франкофона поезија за децу у интегрисаној настави француског језика на раном узрасту. Иновације у настави, 27(1), 105–117. / A. Vujović, Frankofona poezija za decu u integrisanoj nastavi francuskog jezika na ranom uzrastu. Inovacije u nastavi, 27(1), 105–117.

c) literatura na stranom jeziku štampana ćirilicom:

Ščukin 2003: А. Н. Щукин, Методика преподавания русского языка как иностранного. Москва: Высшая школа. / A. N. Shchukin, Metodika prepodavanii͡a russkogo i͡azyka kak inostrannogo. Moskva: Vysshai͡a shkola

č) literatura na stranom jeziku štampana latinicom:

Džonson 2007: M. J. Johnson, Training foreign language teachers. Cambridge: Cambridge University Press.

ć) literatura na stranom jeziku u radovima na stranom jeziku:

Johnson 2007: M. J. Јohnson, Training foreign language teachers. Cambridge: Cambridge University Press.

Izvori se navode pod naslovom Izvori u zasebnom odeljku posle odeljka Literatura, po istim principima bibliografskog opisa koji se primenjuje u odeljku Literatura.

8. Rezime

Rezime rada predstavlja završni deo strukture rada. Rezime se u celosti piše na drugom jeziku u odnosu na osnovni tekst rada. Ukoliko je, primera radi, jezik rada srpski, rezime se piše na engleskom i nekom drugom svetskom jeziku. Ukoliko je rad na stranom jeziku, rezime je na srpskom i engleskom jeziku. Treba da ima do 250 reči.

Dva reda nakon poslednjeg navedenog izvora u odeljku sa literaturom navodi se ime i prezime autora pozicionirano sa leve strane. U sledećem drugom redu velikim slovima treba da se navede naslov rada u centralnoj poziciji, dok se u narednom drugom redu, takođe u centralnoj poziciji, navodi naslov Sažetak/Summary/Resumen…, prema jeziku rezimea. U sledećem redu se navodi tekst rezimea fontom Times New Roman, veličinom od 11 tačaka.
Ključne reči se navode nakon teksta rezimea na onom jeziku na kom je i rezime. Njihovo tehničko uređivanje vrši se prema istim tehničkim parametrima kao i rezime.

8. Prilozi

Prilozi kojima je ilustrovano naučno izlaganje (tabelarni i grafički prikazi, faksimili, slike i sl.) daju se na kraju teksta rada. Prilog treba formatirati na posebnoj stranici uz dodavanje odrednice Prilog, ispod čega se u narednom redu daje opis priloga u podnaslovu. Ukoliko ima više priloga, oni se označavaju velikim slovima (npr. Prilog A, Prilog B, Prilog C). Prilozi se daju iza bibliografije, rezimea i ključnih reči, na samom kraju rada.