СЕГМЕНТНИ И СУПРАСЕГМЕНТНИ ФОНЕТСКИ МАТЕРИЈАЛ У УЏБЕНИЦИМА РУСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2016.36.1.9Кључне речи:
фонетски материјал, артикулациона база, сегментне/супрасегментне јединице и средства, сегментна/супрасегментна доминанта, фреквенцијска анализа, уџбенички комплети Родничок и ОрбитаСажетак
Циљ овог рада јесте доказивање хипотезе о неопходности ревизије наставног програма за основну школу за руски језик у погледу фонетског материјала. Указујући на кључне разлике фонетских система два језика, дефинисали смо кључне сегментне и супрасегментне особине артикулационе базе руског језика. Фреквенцијску анализу фонетског материјала уџбеника спровели смо шифрујући и експлицирајући фонетске (сегментне и супрасегментне) доминанте тематизоване у актуелним уџбеничким комплетима. Пратили смо њихову учесталост у читавом комплету и поредили је међусобно и с експлицираним особинама артикулационе базе руског језика. Потврђена je претпоставка неопходности ревизије наставног програма: двоструко мање су заступљене супрасегментне доминанте у уџбеницима (акценат речи, редукција вокала, интонација), кључне у руској артикулационој бази, док је кључна сегментна доминанта (парни тврди/меки гласови) заступљена у назнакама.
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:
- Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
- Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).