MODALNOST PRIORITETA U POLITIČKOM PISANjU – SLUČAJ IZVEŠTAJA EVROPSKE KOMISIJE O SRBIJI ZA 2019. GODINU
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.2Ključne reči:
političko pisanje, modalnost, modalnost prioriteta, obligativi, subjektivnostApstrakt
Cilj ovog rada je da identifikuje i analizira modalne fraze koje su iskorišćene u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2019. godinu i da te podatke iskoristi da donese zaključke o modalnosti u političkom pisanju uopšte. Po pregledanju izveštaja, uočeno je 560 frazi sa modalnim značenjem. Najčešći modalni oblici u izveštaju su modalni glagoli need i should i prilozi still i yet, ali je u izveštaju upotrebljen i širok asortiman drugih glagola, prideva, participa i imenica sa modalnim značenjem. Glagol koji prati modalni oblik je često u pasivu, što potencijalno ukazuje na govorne činove zaštite sagovornikovog obraza. Skoro svi modali u izveštaju spadaju u kategoriju modalnosti prioriteta, gde je deontička modalnost daleko češća od teleološke, a buletička modalnost je u potpunosti odsutna. Svi modali prioriteta u izveštaju su direktivi, preciznije obligativi. Konačno, primenom testova kondicionalnosti i interogacije, utvrđeno je da su svi modalni glagoli prioriteta u izveštaju subjektivni. Zaključak ovog rada je da je ovaj tekst, kao i većina političkog pisanja, u suštini modalne prirode.
