MODALNOST PRIORITETA U POLITIČKOM PISANjU – SLUČAJ IZVEŠTAJA EVROPSKE KOMISIJE O SRBIJI ZA 2019. GODINU

Autori

  • Đorđe Dimitrijević Univerzitet u Beogradu

DOI:

https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.2

Ključne reči:

političko pisanje, modalnost, modalnost prioriteta, obligativi, subjektivnost

Apstrakt

Cilj ovog rada je da identifikuje i analizira modalne fraze koje su iskorišćene u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2019. godinu i da te podatke iskoristi da donese zaključke o modalnosti u političkom pisanju uopšte. Po pregledanju izveštaja, uočeno je 560 frazi sa modalnim značenjem. Najčešći modalni oblici u izveštaju su modalni glagoli need i should i prilozi still i yet, ali je u izveštaju upotrebljen i širok asortiman drugih glagola, prideva, participa i imenica sa modalnim značenjem. Glagol koji prati modalni oblik je često u pasivu, što potencijalno ukazuje na govorne činove zaštite sagovornikovog obraza. Skoro svi modali u izveštaju spadaju u kategoriju modalnosti prioriteta, gde je deontička modalnost daleko češća od teleološke, a buletička modalnost je u potpunosti odsutna. Svi modali prioriteta u izveštaju su direktivi, preciznije obligativi. Konačno, primenom testova kondicionalnosti i interogacije, utvrđeno je da su svi modalni glagoli prioriteta u izveštaju subjektivni. Zaključak ovog rada je da je ovaj tekst, kao i većina političkog pisanja, u suštini modalne prirode.

Downloads

Objavljeno

2020-12-30

Kako citirati

Dimitrijević, Đorđe. (2020). MODALNOST PRIORITETA U POLITIČKOM PISANjU – SLUČAJ IZVEŠTAJA EVROPSKE KOMISIJE O SRBIJI ZA 2019. GODINU. Živi Jezici, 40(1), 27–53. https://doi.org/10.18485/zivjez.2020.40.1.2

Broj časopisa

God. 40 Br. 1 (2020)

Sekcija

Lingvistika

Licenca

Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga pod okriljem Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License koja omogućuje drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu da izrade zasebne, ugovorne aranžmane za ne-ekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorij ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad on-line (npr. u institucionalnom repozitoriju ili na svojim mrežnim stranicama) pre i tokom postupka prijave, s obzirom na to da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja, te ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. The Effect of Open Access).