ПРЕЦИЗНОСТ У АРТИКУЛАЦИЈИ ЕНГЛЕСКИХ ИНТЕРДЕНТАЛНИХ ФРИКАТИВА КОД СРПСКИХ ОСНОВНОШКОЛАЦА
DOI:
https://doi.org/10.18485/zivjez.2024.44.1.5Кључне речи:
настава енглеског језика, основна школа, изговор, дентални фрикативи, интерјезикСажетак
Главни циљ нашег истраживања био је да се испита да ли и у којој мери позиција енглеских интерденталних фрикатива [θ] и [ð] у речи (иницијална, средишња или финална) утиче на прецизност у њиховој артикулацији, како код изговора појединачних речи тако и у контексту текста. Такође смо проучавали који се гласови користе као замена у случају непрецизне артикулације гласова [θ] и [ð]. Надаље, спровели смо компаративну анализу у погледу прецизности артикулације енглеских интерденталних фрикатива између две узрасне групе ученика основне школе како бисмо проценили могући утицај подучавања и изложености језику на прецизност њиховог изговарања. Прикупљени подаци показују да учесници у нашој студији најпрецизније изговарају [θ] и [ð] када се налазе у финалној позицији у речи, док се безвучни интердентални фрикатив [θ] изговара са већом прецизношћу од његовог звучног пара [ð]. Учесници у истраживању су најчешће замењивали енглеске интерденталне фрикативе [θ] и [ð] српским плозивима [t] and [d], што се може сматрати последицом принципа универзалне граматике. Коначно, ученици осмог разреда су показали већу прецизност код артикулације гласова [θ] и [ð] у поређењу са ученицима петог разреда, што сугерише да подучавање и изложеност језику могу имати позитиван утицај на прецизност артикулације.
Референце
Abutalebi 2008: J. Abutalebi, Neural aspects of second language representation and language control. Acta psychologica, 128(3), 466-478. https://doi.org/10.1016/j.actpsy.2008.03.014
Baxter et al. 2021: P. Baxter, H. Bekkering, T. Dijkstra, M. Droop, M. van den Hurk and F. Léoné, Grounding second language vocabulary instruction in cognitive science. Mind, Brain, and Education, 15(1), 24–34. https://doi.org/10.1111/mbe.12278
Chomsky 1995: N. Chomsky, The Minimalist Program, Cambridge, Mass.: MIT Press. https://doi.org/10.7551/mitpress/9780262527347.001.0001
Gonet and Pietron 2006: W. Gonet, and G. Pietron, G. English interdental fricatives in the speech of Polish learners of English. Dydaktyka fonetyki jezyka obcego. Neofilologia, 8, 73-86.
Jevremovic 2016: J. Jevremović, An Acoustic Phonetic Analysis of Different Realizations of [θ] in Serbian-Accented English, Linguistic Portfolios, 5, 66-77. https://repository.stcloudstate.edu/stcloud_ling/vol5/iss1/7
Ković, Plunkett and Westermann 2010: V. Ković, K. Plunkett and G. Westermann, The shape of words in the brain. Cognition, 114(1), 19–28. https://doi.org/10.1016/j.cognition.2009.08.016
Lombardi 2003: L. Lombardi, Second language data and constraints on Manner - explaining substitutions for the English interdentals. Second Language Research, 19 (3), 225-220. https://doi.org/10.1177/026765830301900304
Marković 2020: M. Marković, Phonetic Feature Interpretation in Second Language Phonology: The Acquisition of the Final Obstruent Voicing Contrast. Belgrade English Language and Literature Studies, 12(1), 27-49. https://doi.org/10.18485/bells.2020.12.2
Maurer, Pathman and Mondloch 2006: D. Maurer, T. Pathman and C. J. Mondloch, The shape of boubas: Sound–shape correspondences in toddlers and adults. Developmental Science, 9, 316–322. https://doi.org/10.1111/j.1467-7687.2006.00495.x
Metruk 2017: R. Metruk, Pronunciation of English dental fricatives by Slovak university EFL students. International Journal of English Linguistics, 7(3), 11-16. https://doi.org/10.5539/ijel.v7n3p11
Pennigton and Richards 1986: M. C. Pennington and J. C. Richards, Pronunciation revisited. TESOL quarterly 20.2, 207–225. https://doi.org/10.2307/3586541
Priya and Kumar 2020: M. L. S. Priya and P. Kumar, Teaching phonetics to enhance pronunciation in an ESL classroom. Journal of critical reviews, 7(2), 669–672. https://doi.org/10.31838/jcr.07.02.121
Rau, Chang and Tarone 2009: D. V. Rau, H. H. A. Chang and E. E. Tarone, Think or sink: Chinese learners’ acquisition of the English voiceless interdental fricative. Language Learning, 59(3), 581–621. https://doi.org/10.1111/j.1467-9922.2009.00518.x
Savić and Jerotijević 2011: J. D. Savić and D. Jerotijević, Factors Influencing Serbian EFL Learners’ Production Accuracy of English Interdental Fricatives. In: I. Đ. Paunović, and M. Marković (eds.), The First International Conference on English Studies English Language and Anglophone Literature Today (ELALT Proceedings). University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, 63–70.
Saussure 1959: F. de Saussure, Course in General Linguistics (W. Baskin Trans.). New York: The Philosophical Library, Inc. (Original work published 1922).
Selinker 1969: L. Selinker, Language transfer. General Linguistics, 9, 67–92.
Selinker 1972: L. Selinker, Interlanguage. IRAL 10, 209–31.
Sredović Trpeski 2013: Г. Средовић Трпески, Усвајање енглеских денталних фрикатива /θ/ и /ð/ код млађих ученика енглеског језика као страног, Наслеђе, 10(26), 99–114. http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/573
Tagarelli et al. 2019: K. M. Tagarelli, K. F. Shattuck, P. E. Turkeltaub and M. T. Ullman, Language learning in the adult brain: A neuroanatomical meta-analysis of lexical and grammatical learning. NeuroImage, 193,178-200. https://doi.org/10.1016/j.neuroimage.2019.02.061
Walsh and Diller 1979: T. M. Walsh and K. C. Diller, Neurolinguistic considerations on the optimum age for second language learning. In Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society, Vol. 5, 510–524. https://doi.org/10.3765/bls.v5i0.2157
Wardhaugh 1970: R. Wardhaugh, The contrastive analysis hypothesis. TESOL quarterly, 123-130. https://doi.org/10.2307/3586182
Wetzels and Mascaró 2001: L. MaWetzels and J. Mascaró, The typology of voicing and devoicing. Language, 77(2), 207–244. https://doi.org/10.1353/lan.2001.0123
Yang et al. 2015: J. Yang, K. M. Gates, P. Molenaar, and P. Li, Neural changes underlying successful second language word learning: An fMRI study. Journal of Neurolinguistics, 33, 29–49. https://doi.org/10.1016/j.jneuroling.2014.09.004
Downloads
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Сања Раковић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.
Овај рад је под Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
Аутори који објављују у овом часопису пристају на следеће услове:
- Аутори задржавају ауторска права и пружају часопису право првог објављивања рада и лиценцирају га под окриљем Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License која омогућује другима да деле рад уз услов навођења ауторства и изворног објављивања у овом часопису.
- Аутори могу да израде засебне, уговорне аранжмане за не-ексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиториј или објављивање у књизи), уз навођење да је рад изворно објављен у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено и подстичу се да поставе објављени рад он-лине (нпр. у институционалном репозиторију или на својим мрежним страницама) пре и током поступка пријаве, с обзиром на то да такав поступак може водити продуктивној размени идеја, те ранијој и већој цитираности објављеног рада (уп. The Effect of Open Access).